Дело

0 МИНИСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ У СРПСЦОМ ЈАВНОМ ПРАВУ ол Јосифа Касановића — наставак Уставом од 1869 ствара се у Србији један систем владавине који се јако разликује од дотадашњег система. До 1869 постојао је један искључиво лични владаочев режим Кнеза Михаила, } коме су Народне Скупштине била потпуно без утицаја на вођење државних послова и на састав министарстава. Народна Скупштина је до Устава до 1869 у ствари само једно консултативно тело, које не решава већ само саопштава своје жеље и погледе на државне послове и чији су се предлози, по правилу неформални, сматрани више као молбе Влади за ову или ону реформу, него као једна воља која, имајући за себе већину скупштинску, може једног дана бити закон. Такве Скупштине нису ни помишљале да врше какву стварну контролу над Владом и да једну Владу с којом не могу да раде смене. Устав од 1869 установљава једну Скупштину која се сваке године сазива, у којој три четвртине посланика бира народ доста ниским цензусом. Таквој Скупштини подносе се законп на решавање, она утиче на ток државних послова, има извесно право контроле над извршпом влашћу и најзад њој се даје и право оптужбе министара. Устав од 1869 је хтео да створи једну Скупштину која ће отнрављати технички све послове које и данашња Скупштина отправља али није хтео да Скупштина буде неопходна за Владу, тако да је њена воља од пресудног значаја