Дело

0 МИНИСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТП 273 прошлим владама и једним падањем носланика иред силним скупштинскпм разноврсним пословима, који су зОог недовољне извежбаностн посланика и њихово неексиедитивности доста лагано ншли. Кад је дошла на Владу група састављена из опозиције либералној Влади осетило се да he ствари у земљи поћи једним другим путем. Несумњиво да је либералнп режим имао једну доста ориенталску политику, коју је опозиција осуђивала и на чије је место одмах по свом доласку на Владу хтела да иостави једну политику ближу Западу. Међутим опозиција либералној странци није своју политику одржала, јер се врло брзо поделила на две груне, наиредњаке и радикале. Како је владалац стално поверавао Владу првој групи, то је друга остајала у опозицији и критикујућн рад вапредњака, нападала и на њихове министре. Међутим, што је врло интересантно, за све то време није Скупштини поднесен ни један предлог оптужбе министара. То је било несумњиво због тога што се увидело најзад да је и закоподавство о министарској одговорности повољно за министре, и што се опозиција задовољавала да Владу осуђује на јавним скупштинским седницама које су, ширењем штампе, постале познате све већем кругу читалаца. § 13 Време од 1888 до 1901. При крају своје владе Краљ Милан пристаје да се донесе један Устав који ће краљевску власт смањити у корист Народне Скупштине. Ускоро после доношења Устава од 1888 Краљ Милан је абдицирао. Навикнут да влада по својој вољи, истичући увек да је велика краљевска власт потребна за сузбијање радикала, које је сматрао за анархисте окренуте и против државе и против њега лично, Краљ Милан није ни имао намеру да влада под Уставом од 1888. Устав од 1888 спремао је за свога малолетног сина, коме је одредио за намеснике три истакнута либерала. Краљ Милан је држао да ће либерално намесништво бити у стању да радикале ограничава онако како он хоће. Устав од 1888 обезбеђивао је радикалима Владу. Пошто су радикали имали велику већину у народу, они су је морали имати и у једној Скупштини са скоро општим правом гласа, преко које, будући да Устав усваја парламентарни режим, састављају Владу и воде све државне иослове. После Устава од Дело, књ. 57. 18