Дело

0 МИНИСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТП 27б живео је тај државни удар и са Уставом од 1888 ннје формално обустављен. И ако Закон о Министарској Одговорности од 1891 ннје био заједно с Уставом од 1888 обустављен, у ствари он постаје практнчно безначајан после државног удара од 1894. Краљ Александар од тада влада са „неутралним“ министарствима која су састављена по његовом укусу. Тп су министри били обезбеђенп од Краљеве оптужбе због тога што их је Краљ смењивао, чим му се не би више свиђали, а од скупштпнске због тога што су према њима Скупштине биле немоћне и сервилне. Теориски, могло би се расправљати питање о томе у каквом су односу били од 1894 до 1901 Устав од 1869 и Закон о Министарској Одговорности од 1891 због тога што се одредбе из Устава од 1969 и одредбе из Закона о Министарској Одговорности не слажу. Тако, Устав од 1869 предвиђа само четири мпнистарске кривице и не оставља места специалном закону да им број увећа. По Закону о Министарској Одговорности од 1891 министарских кривица има поред тих четири још и три више. По Уставу министра може оптужити само Народна Скупштина а по закону и Краљ и Народна Скупштина. Ово се питање још јаче истиче код Устава од 1901 где ће бити и расправљано. ГЛАВА ТРЕЋА У С Т А В 0 Д 1901. § 14 Уопште. После разилажења с неутралним Владама Краљ Александар је био политнчком ситуацпјом принуђен да преговара са радикалима. Радикали су сатавплп као услов да се приме Владе доношење једнога Устава који би био, сходно њиховим начелима, што ближи Уставу од 1888. Краљ Александар је хтео да да један нов Устав, али се трудио да тај Устав не буде на штету његове власти, желећи да у ствари влада на нсти начин на којп је и дотле владао. Преговори између Краља Александра и радикалне странке завршили су се једнпм компромисом. Тај је комнромис између Краља Александра и радикалне странке 18*