Дело

276 Д Е Л 0 био Устав од 1 априла 1901. Овим Уставом се хтело да ее задовољи и једна и друга страна и зато он преставља једну комбинацију раније поменутог напредњачког пројекта Устава из осамдесетих година и Устава од 1888 који је, по својим идејама, једна радикална творевина. Устав од 1901 установљава дводомни систем, два законодавна тела, Сенат и Народну Скупштину. У замену за то Скупштина се бира цензусом истим којим се бирала Скупштина по Уставу од 1888. На тај начин Краљ Александар је био задовољан тиме што један велики број сенатора поставља он, а радикали тиме што су знали да he извесно имати већину у Народној Скупштини. Међутим у Уставу од 1901 оск^дева оно што је код Устава од 1888 најглавнпје. То је парламентарни режим, на који Краљ Александар никако није хтео да иристане. Код Устава од 1901 у погледу на министарску одговорност јављају се два основна питања. Једно је питање о томе у каквом односу стоје Устав од 1901 и Закон о Министарској Одговорности од 1891. Друго је питање о томе да ли Устав од 1901 установљава једну ширу министарску одговорност, у оном смислу у коме је регулисана у Уставу од 1888, или установљава једну ужу министарску одговорност, у оном смислу у коме је регулисана у Уставу од 1869. Што се тиче првога питања о односу између Устава од 1901 и Закона о Министарској Одговорности од 1891, оно се поставља због тога што датуми Устава и Закона нису исти, а међу њима има разлике, те према томе није извесно да ли важе од оних одредаба који су у колизији, уставне одредбе или законске одредбе. Постоји један принцип усвојен у свима земљама где судије, а према томе и сви остали државни органи немају право да цене уставност закона, да у случају колизије између Устава и специалних закона јесте за онога који га извршује обвезан закон а не Устав. Међутим, и ако у Србији извршиоци закона немају да оцењују његову уставност, ипак се код министарске одговорности може покушати да се докаже да је министарска одговорност установа специјално уставног права, и да је зато и за извршиоца закона у случају његове колизије са Уставом меродаван Устав а не закон. Међутим овај се аргуменат не мора обарати на тај начин што he се рећи да је он више политички него правни аргумент. Питање о томе да ли