Дело

0 М1ШИСТАРСК0Ј ОДГОВОРНОСТИ 277 је претежнији Устав плп специјални закон прнликом једне колизије између њих, може се, изгледа пам, поставити само у случају кад је закон доцннјег издања пего Устав. Међу тим кад је Устав дошао после закона, онда самим тнм што је и Устав један закон — закон са ио.јачаном формалном снагом —, на основу познатог правила 1ех posterior derogat priori, важи Устав зато што нредставља једпу познију државну вољу. Устав од 1901 разликује се од Закона о Минпстарској Одговорности у овим тачкама. (1) Устав међу министарске деликте нарочито не убраја деликт оштећење државе из користољубља који је у Закон о Министарској Одговорности ушао из Устава од 1888. (2) По Уставу министрима суди Сенат а ио Закопу о Министарској Одговорности Државни Суд. (3) По Закону о Министарској Одговорпости Краљ не може осуђеног министра номиловати, а по Уставу од 1901 ни номиловати ни амнестовати. (4) Устав од 1901 предвиђа за застарелост министарских деликата рок од пет година а Закон о Министарској Одговорности рок од четири године. Пошто треба усвојити начело да је Устав у овом случају претежнији од Закона, то треба тумачити одредбу из Устава од 1901 која говори о томе како he се специалним законом допунити случајеви министарске одговорности и како he се утврдити поступак министарске одговорности, тако да она онемогућава примену једнога закона који је раније издан као допуна једнога другог Устава, и ако није никад изречно укинут. Одредбе из Устава од 1901 о министарској одговорности, према томе, треба узети за једине одредбе о министарској одговорности које су постојале у српском позитпвном законодавству од момента доношења Устава. Међутим одредбе о министарској одговорности које се налазе у Уставу непотпуне су. Оие не само да не говоре ништа о поступку у Сенату приликом суђења министрнма, већ не говоре ништа ни о казнама на које се мпнистар може осудити. Из тога разлога може се рећи да у погледу fla мшшстарску одговорност постојп у тадашњем законодавству једна празнина због које би се поводом једног конкретног случају поставило једно иитање још не расправљено у правној теорнји. Кад се утврди да су једине одредбе о минпстарској одговорпостп одредбе из Устава, онда се паилази на веће тешкоће у решавању пптања о томе да ли министарску одговорност треба тумачити уже или шпре, зато што спецпалнн закон обу-