Дело

278 Д Е Л 0 хвата министарску одговорност у свима детаљима и на тај начин даје једну много поузданију основу за решавање тога питања*. У оскудици специјалног Закона о Министарској Одговорности могло би се извести с извесном сигурношћу да Устав од 1901 као и Устав од 1869 установљава једну министарску одговорност,. коју треба схватити у ужем смислу, тако да су министри одговорни само за она званична дела за која су одговорни Сенату, а да за сва остала званична дела не одговарају. Такав би се закључак дао извести из тога што Устав од 1901 даје велику власт Влади према Народном Представништву и што не установљава парламентарни режим. Министри не могу ни у ком случају бити народни посланици, а сенатори могу бити не по народном избору већ по краљевом постављењу (чл. 78). Застарелост министарских кривица је дужа него по Уставу од 1888. Чланом 81, алинеја 3, одређује се да се никад у опште не може 'поновити једна одбачена онтужба против министара. Сад треба видети како се овај принцип да министарску одгововност по Уставу од 1901 треба уже тумачити, примењује на политичку, кривичну и грађанску одговорност. § 15 Политичка одговорност. Краљ Александар пристајући на Устав од 1901, изјавио је да он тиме није пристао и на парламентарни режим. У начелу, политичка одговорност по Уставу од 1901 приближује се политичкој одговорности по Уставу од 1869; она се своди на једну контролу Владе без правнпх последица. Политичка одговорност пред Народном Скупштином и Сенатом по Уставу од 1901 нема својих крајних санкција. Народно Представништво нема начпна да доведе Владу у једну такву ситуацију да мора да одступи, ако неће да повреди Устав. Те су крајње санкције у томе да законодавно тело може Влади одрећи буџет. По Уставу од 1901 Влада може с Државним Саветом продужавати стари буџетјош за годину дана кад се Скупштина распусти или одложи пре него је буџет свршила. На тај начин, Влади Народно Представништво у случају једнога сукоба с њим и није потребно. Према томе може се рећи да по Уставу од 1901 нема политичке одговорности у правном смислу тога израза, већ да постоји само једна контрола Народног Представништва над владиним радом. Таје контрола шира него по Уставу од 1869,