Дело

292 Д Е Л 0 навести место из кога је он то узео. Први опис њен је из године 1846., који је у својим хартијама оставио Исидор Стојановић.1 И. Стојановић је овако описује: „Кула је четвороугална, висока је око 15 стопа, а у страни с пута цариградска и у против положеној широка је или дугачка 13 стопа и 4 палца; с друге две стране дугачка је од прилике 13 стопа. Има уоколо 56 реди глава, а у сваком по 17 дакле свега 952 главе. Лице куле од цариградска друма к овом противположено пма у она 4 одјеленија где стоје главе, од цигаља стројене квадрате и у овима налазе се кречом утврђене главе. Кула је покривена ћерамидом, но кров је сад у рђавом стању. У кули по казивању Нишлија, нема глава, но само с поља у она 4 одјеленија са све 4 стране“.1 2 „Главе су, вели опет М. Милићевић, међу цигљама утврђене кречом, и све су лицем окренуте на поље. Тако поређане стајале су оне дуго, али родољубиви Нишевљани и сељаци из околине, вадили су, кад су год могли, по коју лобању, сахрањивали у гробље. Митад-паша хтеде да сруши Ћ.еле-Кулу, а Турци нишевљани пошљу на њега тужбу чак у Цариград; и тако оста тај споменик турскога варварства и српскога отачаствољубља“.3, „Та кула стоји и данас, само су побожни Срби повадили лубање, и посахрањивали их у земљу“. „Кад је српска војска, вели Ј. Мишковић — освојила Ниш 28. децембра 1878 године4 и тиме осветила каменички пораз, Ћеле-Кула изгледала је као што (слика 2) показује, коју је војни фотограф почетком следеће године снимио био, Тада већ ЋелеКула није имала крова, а у њеним зидинама налазио се мали број гава. Ослободилац Ниша, кнез Милан, наредио је, да се Ћеле-Кула огради и да се над њом кров подигне, како би се од пропасти сачувала, те да н потоњим покољењима показује, како се за слободу жртвује. (Слика 3) показује, како је изгледала Ћеле-Кула у том стању. 1 Кад је Исидор 24. августа 1846. г. посетио Ниш и Ћеле-Кулу, она ]е тада изгледала као што (слика број 1) показује, како ју је он тада нацртао и у својим белешкама оставио, одакле ју је и Ј. Мишковић узео и у Годишњици (XXIII, страна 151.) прештампао, одакле је п ми преносимо. 2 Гласник III, 149.' 3 Краљевина, стр. 78. * Погрешка, треба да стоји 1877. г.