Дело

300 Д Е Л 0 која егзистира сама за себе. То су руке, које су са својих пет прстију у стању да изразе читав свет осећања, да искажу најразноврсније емоције и расположења духа. И Мештровић, у осталом, има једну таку руку, суху и кошчату, ишарану грубим венама између који виси смежурана кожа, а коју је он назвао Знак питања. Фигурама, које смо споменули, сушта су противност мирне каријатиде, које треба да нас уведу у сам храм. Гробна тишина царује ту, као да се налазимо пред обиталиштем Тајне. У позађу је Сфинга, загонетка будућности српскога племена. Каријатиде имају на себи лаку прозрачну хаљину. Оне су обучене, а то, свакако, није случајно. Набори на драперијама, које укривају тело, доприносе много ритму форама. Они су у стању да појачају израз покрета код фигура које се крећу или мира код оних, које мирују. Мирне линије, у којима се крећу набори драперија ових каријатида, потенцирају утисак тишине, која овде царује. Уметник је ту, можда и сасвим несвесно, ишао за примером античких мајстора. Паралелни набори, који у мирним линијама доле падају, увек ће се запазити код античких каријатида. У Мештровићу је српска уметност добила уметника првога реда. Постоље, на коме се његова уметност уздиже, није ниуколико ниже од постоља, са кога доминирају највећи уметници наших дана. У њој провејава чисто српска душа, и то је оно што јој у нашим очима мора давати још више вредности. Лепи сан о националној уметности српској на најбољем је путу да буде остварен. D-r Влад. Р. Петковић