Дело

X Р 0 Н П К А 299 Свет, који Мештровић тако створи, за нас је нотиуно нов и на први поглед необичан. Ну зар не беху необични и јунаци узвишене епопеје народне? Изванредан стваралачки дар Мештровићев обелоданио се у овим маркантно израженим индивидуалностима од којих свака представља нарочити тип за себе. Оваких типова мучно ће се срести у животу, као што he се мучно наћи и људи таквих особпна. Они су створовн плодпе фантазије уметникове, ну они нису немогућни, јер су и они као и ми од крви и од меса, само што су замишљени у потпуноме складу са атмосфером, којом их је народна песма окружила. Величина њихова и лежи у томе, што се лик свакога од њих даје замислити само на позађу народне поезије; у светлости, која се отуда зрачи; у бојама, којима их је обојила народна фантазија. Мештровић је умео прозрети у душу оних великих бића, која је народна песма прославила и оно што је у њих нарочито карактернстично исписати у цртама њихова лица. Цео унутрашњи живот њихов усредсређен је у оквиру њихова лица, сва дубина њихове душе огледа се у физиономији њиховој. Код Милоша Обилића сретамо се са једном особеношћу, која се и код других фигура Мештровићевих даје запазнти, а која је потпуно у сагласности са духом модерне уметности. То је нарочита наклоност према фрагментираноме. Вероватно је, да су за ово прве подстицаје уметницима дале античке статуе, које су до нас дошле у оштећеноме облику. Ваља се сетити само Афродите са Мила и Лаокона. II у савременој уметности често се сретају статуе без руку и без ногу или са косо одсеченим прсима, а често и са главом изнад очију хоризонтално одсеченом. Тоје уметност, која би хтела да својим творевинама заталаса у јачој мери машту гледалаца. Уметнички објекат постаје занимљивији због оног тајанственог, што остаје неисказано а што фантазија има да погоди и да допуни. С друге стране ово је у складу са тенденцијама модерне уметности, да пажњу гледалаца усредсреди на оно што је есенцијално, а да уклони све, што би могло пажњу од овога одстранити. То је уметност, која из најсићушнијега дела ствари уме да начини читав свет. Роден има руку, које не припадају никаквоме телу, потпуно независних од организма чпјп саставни део треба да буду. Ну он је умео да им удахне толико живота, да их ми не бисмо могли друкчије ни схватитп, до као једну самосталну целину,