Дело

Б Е Л Е Ш К Е 331 кнм острвима. Да је било овога измешанога стаповања, доказују пам не само немачке и словеначке иовеље, већ живи доказ имамо код места, од којих једно има немачко а друго словеначко пме са истим значењем; на пр. недалеко од Н а s е 1 b а с h - а лежп Leska, п др. Јасно је, да је у оваквим приликама као готово нигде на другом месту Оило мешавина у културп и језику. II жпвот, обичајп, грађење куће, народно веровање, ua чак п народна песма u пародии језик иуни су немачкнх елемената Тако је писац покуиио називе за разна занпмања; даље је велпки број адвербпја п партикула немачког порекла, затим грађење мултпилнкатива u дистрибутива с помоћу немачких речи, ua поред правпх позајмљенпх речи пма п преведених, као podati se sich begeben, ven đržati aushalten, š 1 i š a t i gehoren (t o ra e n i š 1 i š i das gehort mir) птд. Позајмице су из разних перпода, често п најстаријпх. Мешавпна се опажа јаче и у синтакси, а слабпје у творби облпка и гласова. Слабији, али не и незначјнпји, је утпцај словеначкогајезика на немачка наречја. Словеначке позајмпце код штајерскпх Немаца иокупноје Штрекељ у сппсу: „Slovanski elementi v besednem zakladu Štajerskih Nemcev“ (1909), a и сам писац има, вели, прикупљен обилап материјал. Ове позајмљене речи ппсац дели у две групе: „1. такве, којих се Словенац чврсто држао у време свога германизовања, било а) да нови језпк није могао дати исто тако згодан или подесан израз пли в) да је због огранпчене употребе ових речи било мало прилике за учење пзраза из другог језпка; оне су дакле у говор немачких насељенпка ушле као чисто речп за конверсацнју. Оне би се могле назватп „заостале речи“ (ResUvorter) или са нарочптим обзиром на групу б) „интимне речп“. 2. такве, које су Немци прнмили, јер су ове речп озпачавале за њих нов или бар другачији појам, дакле право културне речи. Дабоме ово у основн важно разликовање практички се не може лако извршити“. Знатан је проценат позајмпца, које су ма како у вези са ратарством u пољском привредом ; за тпм речи, које значе кола и пољске сираве н њихове делове као и имена за бпљке на њиви и коров. А насупрот то.ме пема словепачких речн за сточарство. Само је словеначко гајење свиња и живине дало неке називе. Из овога нисац иаводи, „да су алппскп Немци у сточарству билп надмоћнпјп од Словенаца, докле у ратарству пмају да им захвале па uo нечем новом.“ Из словеначкога су даље некп пзразп за јела од брашна п од јаја, као п за печено и кувано воће, а тако п за судове. Док је већпна словеначкпх назпва за кућу, кујну, стају п др. позајмљена из немачког пли боље пз германског, неки изрази за просторије прешли су пз словеначког у немачкп. Даља група позајмпца из словеначког стојп у тесној вези са географским п клпматским прилпкама насеобпнске областп: пмена ветрова, нарочити назпв за земљпште н воде, нека имепа за дрвеће (жбуње) п жпвотпње, као и изрази виноградарске термппологпје п иеки лађарскп изразп. Словенци су још далп више речн за болести u нечпстоћу. — Утицај словеначког на науку о облицима једва се опажа ; нацротпв прилпчно је јак снптактичкп утпцај на ред речп. II у гласовпма ua п код акцента показују се у наречјпма особпне, којих има у словеначком. Све ово показано је на примерима, које мп не можемо наводитп због огранпченог иростора. Из позајмљеппх речп може се пзвести релатпвна хронологпја, а с помоћу гласовнпх крптерија може