Дело

330 Д Е Л 0 благостиву и дубоку ријеч, коју само срце може чутп: Не заборавих те! Из дна душе моје хвала Вам, прељубљена браћо и господо, за ту утјеху и за ту част. Докле будем живио, остаћу онај, што јесам, Ваш харни п вјерни брат“. 3. На овој је седници одлучено да се Матица одазове позиву Матпце Словеначке у Љубљани да и Матица Српска учествује на прослави стогодишњпце Станка Враза. — 4. Одлучено je да се дело Ђ. Дере „Тацит“ штампа као књига Матице Српске, а не у „Летопису“. — 5. За „Летопис" примљена су ова дела: „Сукоби“, награђена драма д-ра Светислава Стевановића; „Воља народа“, награђена драма Ива Ћипика; „Драгић Милић“, и „Четно девојче", приче Милутнна Јовановпћа; „Нови живот“, неке песме из те збирке Милутина Јовановића; „Дечја књижевност српска“, од д-ра Милана Шевића; четири Петефијине песме у преводу Благоја Бранчића. Сппс „Милан Љпљанић“, од Стеве Јањетовића, примиће се, ако га писац поправи према напоменама оцењивача- — На оцену су издата ова дела: а) Песме Душана Малушева; б) „Портрет једног невољника", од Боже Ловрића; — в) „0 Дубровачкој трилогијп“, од Арсена Венцелидеса; — г) „Две школе“, од Гајевског; д) „Ускочкиња“, од Чајака; — ђ) „Сушица“, од Чајака; — е) „Маце Илијер“, од Гајевског. — За „Књиге за народ“, превео је Јован Вучетић четири приповетке са словеначког. Науг^а. Узајамни утицаји словеначког и немачиог језика. — У нограничним областима и у областима са мешовитим становништвом увек се врше међусобни утицаји једнога народа на други, па се ти утицаји опажају п на народном језику. Утицај немачкога Ј'езика на братски нам словеначки језик и обратно узео је д-р П р и м у с Лесјак, ред. професор немачке филологије у Фрајбургу у Швајцарској, за предмет своме занимљивом научном предавању на 50. скупу немачких филолога и школских људи и штампао га у Шредерову листу „Gerraauische — Roraanische Monatsschrift“ у целини.1 У својој расправи писац није обраћао пажњу само на утицај немачкога језика на словеначки; мање му је, како сам вели, стало до „језичке мешавине саме по себи колико нарочито до истицања онога што је значајно за историју културе, историју насељавања и историју језика а пре свега за историју гласова“; а не могући због малог простора ближе улазити у сва питања, задржао се на оном што је најзначајнпје а нарочито што је методски важније. Садржпна расправи укратко је ова. У току 8. века дошли су Словенци под баварску владавину; измешано с Немцпма становали су дуже време и тек између 13. п 15. века као да се опажа нека граница међу њима, али је п данас словеначка језичка област испрекидана немачкпм језич1 У „Verhandlungen der 50. Samralung deutscher Philologen und Schulraanner" (Лајпциг 19lt), код Тајбнера) пзишао je (стр. 129—130) кратак извод из овога предавања, које је после, под натписом: Alpendeutsclie und Alpenslawen in ihren sprachlichen Beziehungen von Dr. Primus Lessiak, ord. Professor der deutschen Pliilologie, Freiburg (Sclrvveiz), нескраћено штампано у свесци за мај ове године (стр. 274—2§8) горе наведенога листа, коме је уредник д-р Хајприх Шредер (Schroder) у Килу а издавач књажара К. Винтера у Хајделбергу.