Дело

Б Б Л Е III К Е 829 „Хрнстоматија старе српске књпжевностп“, у редакцпјп Мнлпвоја Башпћа; „Босна п Херцеговпна", од д-ра Ј. Дедпјера; „Стара сриска архптектура“, од Андре Стевановпћа; „Наиуљске шетње“, од Мпл. Павловпћа; један српскн роман, који буде прпмљен по стечају; „Поп Ћира п поп Сппра“, од Стевана Сремца; „Доситијева споменица“; „Тартарен од Тараскона“, од А. Додеа. — 5. Г. г. Павлу Поповићу и д-ру Јовану Скерлпћу остављено је да за идући састанак спреме предлог о томе како ће се уредитп Досптијева споменица. — 6. Одлучено је да се што пре објавп [стечај за орпгиналан роман, са роком од 1 апрпла 1911 године. Друштво за српски језик и књижевност. — Пницијативом неколпко професора Унпверситета и београдских средњих школа основано је у БеограДУ „Др: штво за српскп језик п књпжевност“. Овоме је друштву цпљ да своје чланове обавештава о свима знатнијпм стручнпм пптањпма u практпчнпм потребама наставе из српског језика п књпжевности. Овоједруштво држало првп свој састанак 10 новембра, и тада је за председнпка друштва изабран г. Павле Поповић, професор Университета, а за секретара г. Павле Стевановпћ, суплент II београд. гпмназије и аспстент Унпверсптета. На овоме првоме састанку прочитао је г. П. Поповпћ своју расправу „Новпји методи у изучавању дубровачке књижеввости“, а г. Миливоје Башић, професор III гимназије, свој рад „Узроцп недовољном успеху наставе из српског језпка п књпжевностп“. По жељп присутних чланова свп ће радовп, који се на састанцпма овога друштва прочитају, бити објављенп. Друштво ће држати своје састанке •сваког 10 у месецу. Члан овога друштва може бити свакп којпсебавп српским језиком и књпжевношћу плп наукама блиским овима. Матица Српска у Н. Саду. — На седници Књижевпог Одбора Матице Српске у Н. Саду од 11 новембра ове годпне: 1. Одата је посмртна почаст пок. Николи Вукићевпћу, почасном члану Матичином. 2. Прочитана су писма лица која с.у изабрана за чланове Матичине и који за то Матицп захваљу.ју. Међу осталим нарочито вреди пстаћп захвалнпце Љубе Бабића — Ксавера Шандора Ђалског u Ива Војновпћа. Ђалскп у своме писму велп: „Молим п славно председнпштво и Матицу Српску да пзволи примити моју најтоплпју хвалу за исказану ми велпку почаст, коју за цијело остављам међу најмнлије п најдрагоценије дожпвљаје сво.је. II нека буде Матица Српска увјерена, да ћу свагда п свагдје настојатп, да јој се одужим и вјерношћу u љубављу за њезин напредак, њезин узвишен рад, њезину корист, која је корист пстовјетпа с коришћу српскога народа, хрватскога народа и свега Славенства“. Иво Војновић пише: „Прпмио сам Вашу часну диплому и срце мп заиграло п гануло се од поноса и од радостп што ме Матица Српска прва окитила п усрећпла у животу своме таковпјем знаком одлпковања. Може бпти да је то рпјетка појава у данашњем свијету, бива напћи на књижевнпка, којп није декорисан, који не жели. да то буде, а који се ипак радује, кад му стпгне таково прнзнање. Првп орден—јер то је за мене најмплпјп п најдрагоценнјп — дође мп са српске стране, откле вучем лозу крви п искушања, прошлостп п садашњости са свим тим великпм неутаженпм чежњама за слободом и покојем, што је амапет вјекова Српскога удеса на свпјету. — Српскп ме народ разумпо п по Вама поручује мп ону