Дело
Б Е Л Е Ш К Е 385 рећи, да су се ослободили религискога нозптивизма... Алп п ови модерни бп прппадалп једпој религији, која би етајала ва виснии модерпога духа. За Јапан се нптањо конкретниније псказује у том, да ли је која од данашњих религија подобна за такав впшп развитак и прилагођење модерном духу.. Шинтоизам? Зацело не, у колико је оп права религија; јер као такав он још заузпма нискп положај многобоштва... Будпзам је додуше развио напредне секте, које може прпмптп модернп човек. Али ипак ово вреди за хришћанство, чпја социјална начела, чпје веснпштво западне породичне културе баш Јананцу врло много доносе. Ја мислим, да многи разлози чпне да је вероватно, да се Јапан доиста одлучи за хрпшћанску веру, а не због много cuoмињаних политичких разлога... А демократске идеје западнога веровања, његово уважење жене, његова светпња брака. његов идеализам сиојен са проповедп о оиштој солидарностп чак и ван државпих граница дају баш најбољим Јапанцпма очекпване нове душевне вредностп“. II доиста мора се прпзнати, да се напослетку све тежње Јапана за новпм релпгиским постојањем и напредовањем стпчу у приближавање хришћанској етицп, а то би уједно дало чврсту моралну осзову васпитању младежи. —8Немачки књижари противу порнограФске и вашарске књижевности. — На овогодишњем главном скупу Берзанскога Друштва Немачкпх књпжара у Лајпцпгу обновљепа је борба противу непрпстојности, прљавштпна п ђубрета у књижевности, иротиву тако зване порнографске и вашарске књпжевноси (Schmutz - unđ Schunđliteratur). Из извештаја за дружипску годину 1909/10 впди се, да је резолуција донесена на главном скупу 1909. разаслана многобројвпм немачким листовима и тако је поаив ua борбу цротиву овога зла одЈекнуо у шприм круговима. Председник Берзанскога Друштва изјавио је, да друштву не може бити задаћа, да поступа као нека ценсорска власт према upoизводима књижевности, алп ће и од сада као и до сада нредузимати кораке, којп му долазе у дужност по цравилима и задаћи друштва. Прочитап је претходнп пзвештај о облику борбе противу прљавштпне и ђубрета у речп и слицп по целој Немачкој. У неким градовима као да се опажа опадање тога зла, алп пма већих градова, где то теже пде. II владе су узеле учешћа у борби. У Паризу се међународна компспја бавила о уништењу скаредне књижевности. Између разнпх мера треба истаћи минпстарске расппсе обласним школским олборима, п они су изазвали особити рад у школама, које су се већ п ранпје одлпковале у овој борби. — Средства за сузбијање зла јесу: кажњавање, у колико је могућно, бојкотовање оних радња, које се директо пе греше о казнени законпк, зборови п резолуције, пзложбе добрих и рђавих књига са списковпма, ппсање противу њпх. оснивање народнпх књпжница н иојачавање школских књижница уз моћпу иотпору властн, сарадња свештенства, уређење дечјих читаонпца (у вези с народнпм књпжнпцама), помоћ од штампе. — Књижар издавач др. Рупрехт из Гетпнгена пзјавпо је задовољство због памере председништва, да из Берзанског Друштва пскључп једну фпрму (међутпм је она по својој вољи пступила) због непрекндног објављивања п ширења непристојнпх списа. Напомепуо је, да су пздавачп ове књижевностп само ретко чланови друштвени; алп ако бп опет којп члан