Дело

КЊИГА 57. СВЕСКА Д Е Л 0 ДЕЦЕМБАР, 1910. Г 0 Д И Н Е ИЗ МОДЕРНЕ РУСКЕ ЛИРИКЕ * * * (С. А. К о р с а к) Далеки друже! Тамница ми тесна Није страшна више. Чудне тренутке што их у њој знадем Не може да збрише. Јест, дан ми прође у нераду тешком, Ал’ ноћ кад се свије, Заношљиво ми у ћелији неко Песму мира вије. И блага сенка нада мном се спушта, Зрачно светла вила, За плећима јој шире се и дижу Два лабудска крила. * * * (П. С. С о л о в ј е в а) Ја мпра не знам. У души мојој Неиспеване песме ми блуде, Невпдно лете, нечујно звоне, Живота траже, светлости жуде. Дело, књ. 57. 22