Дело

418 Д Е Л 0 ГЈ1АВА пета КРИ8ИЧНА ОДГОВОРНОСТ § 20 Уопште. С правног гледишта кривична одговорност министара јесте од већег интереса него политичка одговорност. Кривичпа одговорност министара је по своме облику и по својим правним последицама најближа обичној кривичној одговорности која бива пред обичним судовима. Кривична одговорност минпстара треба да буде најјаче правно средство против министара који незаконито раде, и због тога је оно предвиђено у свима уставима, чак и оним који не установљавају иарламентарни режим. Ово некада најјаче средство сматрало се за најпогодније зато што је оно најефикасније. Међутим данас се то средство постепено губи, и на његово место долази политичка одговорноет. То долази од тога што је једна кривична оптужба министара такав догађај да уздрма читаву државу и производе најразличније политичке кризе, тако да је lege ferenda врло тешко кривичну одговорност министара институисати на начин да држава дође у што мању опасност због кривичне оптужбе једнога министарства, а цпљ да се ипак постане.1 Кад се говори о данашњој кривичној одговорности уопште, онда је једно прво важно питање да лн је ту одговорност законодавац хтео да учини широм или ужом. Ми смо, говорећи о данзшњем Уставу уопште, изнели да н нринциии Устава, и време, и начин постанка тврде да је Уставотворац хтео једну ширу министарску одговорност. Да видимо како се то начело о шнрој министарској одговорности примењује код кривичне одговорности министара у данашњем српском праву. Питање о обиму кривичне одговорности министара поставља се овако. Члан 29. Устава говори о праву свакога грађанина да непосредно тужи суду свакога чиновника или званичника, ако је овај у свом службеном раду повредио његова права. Томе члану додата је алинеја 2. која гласи, да за министре, судије и војннке под заставом важе нарочите одредбе. Есенциелно је код питања и обима данашње министарске одговорности у срнском праву то, како треба разумети ту одредбу из 29. члана Устава. Алинеја 2. тога члана истиче принцип да се министарска одго1 Friscli, ор. cit. стр. 231.