Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Ј. Томић као историк VII Већ из нашег прошлог чланка могло се видети како слабо Ј. Томић зна немачки језик, на ком су толики извори за питања расправљана у његовим „студијама“. Онај који пише стално „Die serbischen Dinasten" и „Ungarn in Zeitalter der Tiirckenherrschaft“ није само аљкав, него још не зна ни елементарне ствари из немачког. Али докле иде Томићево незнање овог језика, видеће се јасније из примера које ћемо навести у данашњем чланку. Треба међутим о њима одмах нешто приметити. Томић ретко наводи немачке текстове и зато су случајеви где смо могли да га контролирамо врло ретки. Али где год смо нроверавали његово знање немачког језика, апсолутно свуда наишли сно на сваковрсне неисправности. Нека се има ово на уму, ако би се која погрешка учинила не тако знатна. У својој књизи „Десет година итд.“ стр. 103 ове речи: Brankovich... gibt sich auss vor Einen Naturlichen Erbherrn... von Servien, Bosnien... und will formaliter iiber selbte herr« schen... Indeme Er wegen allzu genauer Correspondenz mit dem B^iirsten auss der Wallachey nicht wenig suspect sey. Ich khenne und weiss nichts von Ihme, werde auch nichts dergleichen ferners gestatten, so lang nicht, wie mich dissfalls zu verhalten habe, von Euer K. M. allergnadigsten befelch erlangen thue... преводи Томић овако: „да хоће и формално да влада над тим земљама... пошто сумња та тај води та ј ну преписку... Баденски...је, пре него би предузео какав корак против овога