Дело

471 Д Е Л 0 Павлу Поповићу и д-ру 'Јов. Скерлићу. Нау^а. Уџбеник историје новије ФилосоФије. — Владан Максимовић, професор у карловачкој богословији превео једело д-ра Харалда Хефдпнга, нрофесора философије у Копенхагену „Уџбеник историје новије философије". (Карловци, 1910. Издање српске манастирске штампарије. У 8°, стр. 307. Цена 5 круна), — Ова књига обухвата историју философије од ренесанса до данас. Написана је лако и разумљиво, те може корисно послужити као уџбеник за тај предмет у карловачкој богословији, за што је управо и преведена. Превод је у главном без замерке. Шеста година српскога устанна. Канетан Љ. П Љубишић штампаоје своју војну студију „Шеста година срискога устанка*. (Београд, 1910. Штампарија „Доситије Обрадовић". У 8°, стр. 182, са кратким преводом. Цена 3 динара-круне). — У овој својој студији приказао је капетан Љубишић српско ратовање са Турцима 1909 године. Он је ову своју студију назвао „војном студијом", али је она много више преглед чисто политичке историје, а најмање војна студија. Излагање му није добро сређено, већ доста испретурано, те се често наилази на непотребна понављања, што, разуме се, веома отежава читање и смањује вредност самог дела. Главнп му је извор опсежно дело руског генерала Петрова „Воина Россш сњ ТуршеЕ 1806—1812“. На друге списе и грађу он се цозива врло ретко. У овом погледу понајвећа му је грешка што је податке из француских архива употребиопо иснисимаИв. Павловића, а не по збирци д-ра Мих. Гавриловића, која је и критичније издана и у којој има далеко више грађе него у збирци Ив. Павловпћа. 0 методима за изучавање дубровачке књижевности. — „Изв£етш оделћ.шн рускаго лзика и словесности императорскои АкадемШ наукњ", тома XV книжка 2-л доносе чланак г. Павла Поповића. „О методима у проучавању дубровачке књижевности“. (Исти је чланак штамнан и у „Срп Књ. Гласннку“ у свесци од 1 демембра, а под натписом „Новији методи у проучавању дубровачке књижевностп"). Г. Поповић у овоме своме чланку доказује да је сада могуће применитп биографски метод и метод изучавања средине у проучавању дубровачке књижевности, јер се у дубровачком архиву налази прилично грађе за то. Разуме се да г. Поповић није у овом, чланку изнео ништа ново, бар за оне који иоле познају наше стање у коме је иознавање п изучавање дубровачке књпжевности. Одавно се већ зна шта има у дубровачком архиву, само што се тешко може доћи у њ. Ако је г. Поповић хтео да доказује потребу да се у проучавању дубровачке књижевности примени биографскп мегод и метод изучавања средине, он је онда такође хтео да каже оно што знају сви људи од посла. Одавно се већ зна да се писци п њихова књцжевна дела најбоље, а врло често и једино, могу разумети само тако ако се добро упозна пишчева личност п његова околина, у којој је живео и радио. Наводећи неколике иримере да покаже како сада, имајући при руци биографске податке о појединим писцима, можемо разумети лако понека места у њиховим списпма, наводи и пример како нисмо досада знали откуда Марину Држићу Немац Уго Тедеско у драми „Дундо Мароје“, а сад знамо: „Сад знамо да је Држић био