Дело

ПОД УВРЕДОМ Губи се сиомен на прошла времена: Ја другу тражим тебе да замени. Свака ме мами само као жена, У сан ме воде загрљаји њени Ја свакој дајем да ми срце нлени. Ма која било! Пружићу јој руке II док ми лицем лажан осмех леће, Безбрижно, лако, уз песама звуке, Славићу љубав која проћи неће II сваког дана носићу јој цвеће. Нисам те волб. Она љубав чиста, Коју сам теби давао нред светом, Била је као свака друга, иста: Права ми љубав у срцу не блиста Ја себе китим којим било цветом. Момчило Милошеви*;. 40»