Дело

П Р А 3 Н И К Досадви данн у млакости бледе, Свуд мртве сенке, скалупљене жеље, Мрачне ко амбис, иобожне ко Веде Молитве... Време меље, меље, меље. Отклонпте ми своје мртве сенке: Пспљуваћу вам ногане олтаре II раздрљнћу у светињи женке II изгребаћу стубове и шаре! Како ме тнште ти богови свију! Како си бедан, Боже милиона! У тачне сате химне ти се вију II бруји песма с украдених звона. Како си бедан ти што блудиш самац У дуге дане зноја и беснућа, II у дан један нружаш маси мамац: Опроштај греха и крстић од прућа! 0, у те дане светиње и мнра У мојој души бесни бура срама, Играју блудне гомиле кумпра У једном црном ковчегу од чама. Ја тада бежим у крајње незнане, До у сред п^сте смело могу рећи: Ј а празник стварам и празничне дане, Кад своме Вогу тамјан ћу прижећи.