Дело

18 Д Е Л 0 да није ни у колнко и нн зашта крнв; да нема ни једне саблажњиве мисли која би га ма у колнко одводила с нута честитости и његових суиружанскпх и светих родитељских обавеза> — он се ипак тако често бавио некпм нејасним и прекорним мпслнма о себи. А ua њој, и у онхођењу, и у ношњи, и у целокупном њеном држању, он је јасно опазио даје она у њему нашла свога аностола, од чнјпх се надзора, можда сугестивно прпмљеппх, не би тако лако одвојила. Оп то није могао себп довољно да објаспи, али га је то бунпло и пекло његову честитост. У целој тој ствари он није могао да нађе довољно смисла, али му је то ипак годнло и чиннло га на некн начин срећним. А у њој се тај процес вршио независно од ње, стапајућн се у осећај који значн п блаженство и бол. * А време је и даље иротицало и собом доносило све нове н нове таласе струје која се не да нп обуставити нп нресећн. — Да ми дате један пријатељски савет — рече му она једнога дана, али гласом несигурним и бојажљивпм. — Добро. — Пријатељи наше куће навалилп да ме удаду. — То није рђаво. — И ја мислим да није рђаво, а вндим да је и мојим родитељима то мило. — Сасвим тако. — Прилика није рђава... То је један официр; врло симпатичан човек и, право ћу вам рећи, допада ми се... И он је изјавио да се и ја њему јако допадам... — То је лепо и тим је први услов за стунање у срећан брак исиуњен. Затим је настала кратка пауза, за време које он опази да је девојка бледа и узнемирена, да ни цртице њене урођене јој веселости на себи нема, да је управо таква, какву је дотле никад није виђао. И ако му је јако годила и њена проста фризура, и њена сасвим скромна хаљина, и апсолутно одсуство сваког накита, њему се она учини тада сасвим необичном, и би му је жао. -- А ја сам вас ноћас тако дивно сањао — рече он расејано. Рече то и одмах се застиде од тих речи.