Дело

40 Д Е Л 0 су изоловане дасаретске котлине: охрпдска и иреспанска, нарочнто јужни деловп иоследње. Али су све западно-македонске котлине пластичкп уиућене на пелагонпјску, која према томе на заиадну Македонију централишући утиче н у њој су ппак концентрисани пнтересн целе области. Пошто су ове котлпне међусобно и са околнпм областима везане само високим преседлинама, које је тешко ирелазити а лако затворити, затнм клисурама, кроз које нема нравих иутева, ова се област исторпјскн махом друкчпје нонашала од остале Македоније и осим тога су њене поједине котлпне у многоме самосталне. У областп дасаретскпх котлина био је центар словенског македонског царства нод Симеуном и Самуилом, које се кратко време одржало, прп крају X п у XI веку; престоница и утврђења су била у најскровитијем делу Преспе, на острвцу Анлу Малог и на острвцу Граду Преспанског Језера, и у Охрнду. Пре тога времена је на Охридском Језеру био духовни центар балканскпх Словена, под последницима Кирила и Методнја, а доцннје је охридска архиепископија била важан црквени центар, нарочито за ове Словене. Наиослетку поједине западно-македонске котлине су различне етнографске композицнје н међу њима постоје знатне културне и антроиогеографске различпости. Пзмеђу котлина и око котлина су високе плапине, чија су била простране површи, а највиши врхови махом прелазе висину од 2000 m. Особито су простране суватске новрши оних планинских маса, које леже источно од Преспанског Језера: Перистера с Бабом, Столова, Бистре и Нича с Кајмак-Чаланом; али су знатне и планинске масе западно од поменутог језера, нарочито Галичица, Јабланица и Кораб. Сувати ових планина спадају међу најбоље и најпространије сувате Балканскога Полуострва, и зато се овде развило сточарство великих размера. Али пошто су ове суватске нланпне у близини Егејскога и Јадранскога Мора и њихових жупних, и зими травних равница, у овој су се области развнла сточарска кретања, нарочито из Дебра, Реке и са иоменутих планина према солунској Кампањи, тесалијској и артанској равници и Мусакији, и обрнуто; она су од великог значаја за начин живота и привреду становништва. На свима побројаним планинама има и у јуну великнх снежаника, којн се, отапањем знатно смањени, махом одрже до