Дело

УТИЦАЈ ГЕОГРАфсЖИХ ИРИЛИКА У ЗАИАДНОЈ МАКЕДОНИЈИ 41 новога снега. И у најтоплијим летњим месецима је преко ноћ, нарочито пред зору температура ваздуха на њима само који степен изнад 0°. Због тога је ваздух у занадно-македонским котлинама, чија су дна већ велике висине, и лети свеж, особито у битољско-прилепској котлини: из јутра и пред вече та свежина граничи са хладноћом. II нреко дана често дувају хладни ветрови са планина. Даље се често смењују ветрови различних праваца. У битољској котлини, а нарочито у правом Сариђолу, ти ветрови крену језерски песак и прашину са дна, и ове се котлине испуне и обавију облацима од прашине. Прн тихом времену завладају кашто лети у обема котлннама несносне жеге, нарочито у сариђолској, али само до пред вече. Зпма је махом врло оштра, нарочито у битољској котлини, где је температура падала и до — 30° С. Осим тога ову котлину велики део зиме прптискује „сињак“, густа магла; тада је често на дну котлине већа хладноћа но по странама, које су сунчане, н у високим аромунским варошицама и селима је топлије но у Битољу; то знају становници Крушева, Гопеша, Магарева п Трнова. Иста зимња инверзија температуре заиажа се у мањој мери и у нравом Сарпђолу. У обема источним котлинама влада дакле због велике впсине дна и високпх околних нланина ексцесивна клпма, са знатним летњим и зимским екстремпма; медитерански климски утицаји једва да нрелазе пречагу владовско-воденске удолине, а Кизли-Дервент је несумњиво граница медитеранским климским утицајима. Ексцесивна средњеевронска клима је знатно ублажена у преспанској и охридској котлини језерским утицајима; то је и становницима горњпх котлина познато. Путујућп зими од Охрида Битољу, они знају да од Ђавата настаје знатно већа хладноћа; често је у Охрпду температура само — 3 до — 4° С, а у Бптољу — 20° С. Обрнуто, долазећи лети из сариђолске и битољске котлине, у којима су владале несносне жеге, ја сам на обалама Иреспанског и Охридског Језера улазио у свеж п нријатан летњи ваздух; К. Грунчевић је забележио, да се ири изузетно јаким жегама топе оловни кровови у Елбасану и Бптољу, док је у Охриду сасвим подношљива врућина. Познати су узроци који ублажују климу у близини великих водених просторија. Језерска се вода спорије загрева и хлади но копно. Преко лета се, нарочито у Охридском Језеру, накуие знагне количине топлоте, температура његове воде не пада никад зпми