Дело

42 Д К Л 0 нспод 0°. оно се никад не залеђава, u зато зими зрачи тонлоту по околнни; нзгледа да се овај утицај највише oceha ,у северним прнбрежннм равницама, око Струге, Охрида н у Дебрцн, јамачво зато што су заклоњене од северних ветрова: ово су крајевп особито племеннтог воћа, које у осталој заиадној Македонији не може успеватн. Прн крају пролећа н лети koiihiv се јаче загрева од језера, п онда оба језера утичу расхлађујући ua своју околнну, нарочито оним ветром неодређеиог правца, који ћарлија и пирка и зове се ветерник; то је пстакнуто у одељцнма о мерењу језерских дубнна, поглавито у одељку „Боје п појове“ (с. 703). Велика виснна котлина и махом оштра средњеевропска клима чине да у западној Македонији скоро нема медитеранскнх бнљпих елемената, и ако је она зиатно на Југу и у блнзннн п Егејског и Јонског Мора. Само се још у Сариђолу и око Островског Језера јавља овде онде карактеристичан медитерански жбун прнар и оспм тога је великн део Сариђола под виноградима. Али на Вападу од Кпзли-Дервента нестаје сасвим културних медитеранских бпљака и других вегетацијских елемената. Јављају се нсте културпе биљке као у нашим планинским крајевима. Али је мало земљишта, које је згодно за културу. Највише га је у исушеним језерским котлннама, као што су битољска, Сариђол и корчанска; као што је нанред изложено, и оне нису још потпуно исушене, и знатне просторије око Дрне у бптољској котлини п још знатније око Звирппе и Совјана у корчанској котлини и већи део Сариђола су под барама, које су остацп старих језера. Ипак је битољска котлина, највећим делом нод цереалијама нарочито под кукурузом, житница западне Македоније; остаје знатна количина цереалија и за извоз, који је управљен према Солуну и у Епир. Исто тако успевају цереалије у јужном делу Сариђола, Буџаку, који је искључно Турцима насељен; из њега се у повољним годинама извози воће и нарочито грожђе и познато сариђолско вино. Принос од цереалија је незнатнији, са земљишта исте величине, но у Србији и Бугарској. Воћарство је у битољској котлини врло слабо развијено, можда због висине, оштре климе и јаких ветрова. Преспанска и охридска котлпна су већим делом заузете језерима, али су мале исушене партије старог језерског дна