Дело

УТНЦАЈ ГЕОГРАфСКНХ ПРИЛИКА У ЗАПАДНОЈ МАКЕДОНИЈИ 43 врло нлодне. Ресенска равница даје цереалија колико треба за сву преспанску котлину, а охридска истина ue нроизводи довољно цереалија, али су околина Охрида п Дебрце богате поврћем, воћем, а има и впнограда. Овде се гаје све врсте поврћа, цењене су и иродају се по околннм варошицама и у Бптољу. Воћарством се баве највшие Турци. Чувене су охрпдске трешње, велике као ораси, јако миришу и зову се далбазлије; затим охридске јабуке, радп којих долазе у Охрид п купују их трговци из Епира, Тесалије, па и из Грчке; врло су цењене и крушке, дуње, шљиве, пепуни (диње) и охридско грожђе. У колико је у овим котлинама смањен агриколни принос тиме што су под језерима, ипак им је то бар у некој мери враћено приносом од рибарства. Раније је поменуто, да око Преснанског (Нивица, Копско и друга) и око Охридског Језера има много села и породица у нојединим селима које се баве рибарством, и већи део становника Струге и не мали дсо охридског становннштва живи од рибарства. Особито су цењене „охридске јегуље“ (које се поглавито код Струге хватају) и једна врста пастрмке, које се нродају и но пијацама околних варопш, а јегуље допиру и у северне балканске земље. Од шуме је незнатан нрпнос. Овде нема већих правих шума, већ су и планине обрасле поглавито жбуњем. Скоро су сасвим голе стране битољско-прилепске котлине и Сариђола. Боља дрвена грађа увози се у западну Македонију, а извози се само ситно дрво за гориво и за прављење ћумура. Главна привредна грана западне Македоније је сточарство, нарочито гајење ситне стоке, и она се због тога може обележити као претежно сточарска област; то је у вези са напред изложеним географским приликама. Сточарством се баве Словени, Арбанаси, а нарочито Аромунн. Извози се и жива стока, али највећи принос има занадна Македоннја од извоза в.уне, кожа (цереалије долазе на треће место), затим сира и масла. Рударство није постало никаква нривредна грана. Док су до сад поменуте врсте ироизвода у вези са географским особинама земљишта, има једна врста привреде, печалба или губертлук, за коју се то у најмањој мери може тврдити. Из западне Македоније иде становништво у печалбу у Бугарску, Србију, Румунију, по европској Турској, из јужних крајева и у Грчку, затим у новије време готово највише у Америку, нарочито и Грци и Словени костурске области. Иду више у пе-