Дело

X Р 0 Н II К А 463 Председник америчке републике изгледа да не жели ни мало да изостане иза свог претходника Рузвелта у раду на ширењу великих идеја, које би трајно приближиле ноједине народе и скуииле их у једну целину у једну стварну међународну заједницу, која би с правом носила име човечанство. Труд Тафтов у том правцу огледа се најлепше у његовом предлогу енглеској влади, да се с в и, ансолутно свп спорови између Енглеске и Сједињених Држава расправљају мирним иутем, путем изборних судова. За расправљање међународних спорова између те две државе имало би се увести обавезно изборно суђење. Очигледно је, да би се тиме на свагда искључила могућност рата између Енглеске и Сједињених Држава. Предлог Тафтов, објективно посматран, чини један велпки корак напред у развитку ндеје о обавезним изборним судовима. Као што је познато, до сада су међународни уговори о расправљању спорова путем изборних судова редовно садржали и клаузулу, по којој су изборни судови ненадлежни у свима оним споровима, где би били у питању част, достојанство и битни услови опстанка једне државе Овако широка и неодређена формула веома је спречавала ширење обавезних изборних судова, јер је круг надлежности тих судова знатно био ограничен. Најважнија питања, која обично доводе до међународних сукоба, увек су могла бити изузета од суђења мирним путем, пзјавом једне државе, да она сматра, да је у спору ангажован један од оних елемената, за које нису надлежни изборни судови. Таква изјава морала се респектовати, пошто је остављено свакој држави, да она сама суверено оцењује, који су њени интереси ангажовани у једном појављеном спору. Предлог Тафтов нрелази преко тог ограничења и прима обавезно суђење преко изборних судова у сваком случају, дакле и у оним случајевима, где би били у питању част и достојанство државе, или битни услови њеног опстанка. Овакав један конкретни предлог, којим се доиста може трајно да обезбеди мир, примљен је одужевљено не само до јавног мњења у Енглеској и Америци, већ су и обостране владе готове, да у скором времену тај предлог дефинитивно и усвоје. Енглеска влада нарочито јеу неколико маха покушавала досада, да нађе начина, како би се једном учинио крај такмичењу у оружању и обезбедио мир другим каквим среством, а не римским методом, израженнм у познатом правилу si vis pacem, рага bellum.