Дело

464 Д Е Л О •Један од тих начина било бп и обавезно изборно суђење међународних снорова, коме је Енглеска хтела да да шпре ноље прнмене, но што је то до данас био случај. Дапашње политичке прнлнке силом околностп довеле су енглеску владу до тога, да много озбнљннје размишља о средствима за одржање мира. Стално п аутоматско увећање немачке флоте, које иовлачи собом можда п протпв воље енглеске владе непрекпдно увећање енглеске флоте, да бп се одржавала она размера у номорским снагама, која обезбеђује Енглеској нревласт на мору, постало је једна од највећих брига енглеске владе. Епглези нпсу до сада могли наћи начина да спречетонагло ширење немачке флоте, којим се ремети постојећи однос у иоморским снагама. У Немачкој је грађење флоте регулисано нарочитим законом, тако да не зависи од парламента колики ће се број новнх ратних лађа градити, и да ли ће се у онште сваке године градитп нови бродови. У Немачкој су такве уставне прилике, да је и овакав један закон могао нроћи кроз парламенат. По одредбама тог закона сваке године дају се У рад четири највећа ратна брода (дреднота) и то три оклопњаче и једна оклопна крстарица, са одговарајућим бројем мањих јединица, тако да 1916 године, докле флотни закон има важити, Немачка треба да има четрдесет осам великих ратнпх бродова са великим бројем мањих борбених и донунских једидпница Оволика флота биће несумњиво у стању, да доведе у пптање енглеску супрематију на мору и зато је Велика Британија приморана и сама, да ио угледу на Немачку сваке године одобрава нове кредите за грађење ратних бродова, који стају грдне суме новаца. Ти издаци на нове бродове несумњиво се не би чинили, да Немачка не тежи да сагради онако силну флоту, какву предвиђа флотпи закон према изменама од 1902. годпне. И зато је сасвим оправдано гледиште енглеских иолитичара, да је Немачка у првом реду крива за огромно увећање издатака на флоту, које се понавља сваке године. Како се са тим увећавањем издатака не може ићи у бесконачност, а Немачкој се не може оспорити право, да се стара о својој војној и поморској сили онако, како она за сходно нађе, у Енглеској се помишља на други неки начин, којим би се учинио крај овом наглом оружању. Тај би начин био, или завођење обавезних изборних судова за све међународне спорове, чиме би и свако оружање постало излишло, или, што се да лакше остварити, добровољан споразум са Немачком, који би