Дело

X Р 0 Н II К А 465 се узајамно ограиичило даље грађење флоте и утврдила извесна сразмера снага. Енглески министар спољних пословаГреј неколико нута је изјављивао, да би радо ступио у преговоре са Немачком у овом нитању, да је у нравцу чинио чак и формалне изјаве преко енглеског посланика у Берлину, али да је немачка влада све те предлоге учтиво, али одлучно одбијала. Па и приликом носледње буџетске дебате у парламенту изјавио јеГреј, да у пнтању о ограничењу оружања није учињен никакав напредак, али да се енглеска влада стално бави тим нитањем и да не пропушта ниједну прилику да изјави своју готовост за преговоре у том правцу. У Немачкој међутим ндеја о ограничењу оружања и о пацифизму у опште има мало поборника. Сам немачки народ није ио својој ирироди ратоборан, али они кругови, који имају пресудну реч у унутарњој и спољној нолитици Немачке, иосматрају међународне односе са једног свог специфнчног гледишта. Као што идеја о једнакости грађана и о суверенству народа има у Немачкој мало поборника, као што се културнијем човеку са већпм интелектуалним особинама фактички даје право на бољи ноложај у друштву, па већи утицај на средину, у којој се налази, тако се по мишљењу немачких политичара и у животу парода не може узети за основни принцип њихова једнакост и равноправност. Истина у међународном праву, у самом уводу истиче се начело, да су све државе равнонравне и једнаке, без обзира на своју просторност и своју снагу, али је та једнакост тамо по форми. Стварно постоји неједнакост између држава, тако да она држава, која је материјално и културно јача, има и супрематију у међународним односима. Та суирематија није стална и једном за свагда одређена. Сваком народу остављено је слободно поље утакмице, па који покаже више успеха на пољу материјалне и интелектуалне културе, тај самим тим задобива и истакнутији положај у међународној заједници. Кад се ово основно гледнште примени на прилике у Немачко.ј, онда се констатује, да се Немачка данас налази у сталном развитку, па је разумљиво што не жели да ступи ни у какве споразуме, којима би се тај развитак могао спречити или задржати и ограничити. Предлог и жељу енглеске владе, да се сиоразумом утврди мера одужања, Немци ue могу да приме зато, што не пристају да узму за основицу споразума оно стање, које је постојало до пре кратког времена и које и Дело, књ. 58. 30