Дело

СТОГОДИШЊИЦА ДОСНТЕЈА ОБРАДОВИЋА 171 Баната, где је рођен, бпо је у Срему, пропутовао Славонију и Хрватску, бпо више година у Далмацпји, пшао и у Црну Гору, иа најзад дошао н у Србнју. Он је добро упознао свој народ, знао је како где говори, познавао му свеколике добре н рђаве особине. Он је уочио да је српски иарод по природи бистар, добродушан — али пепросвећен. Нарочито му је то сннуло пред очима кад је путовао но Немачкој, Француској, Енглеској н Италији. Он је у тим земљама впдео како је просвега на високом ступњу, п неоцењива добра која она народнма доносп. Он је видео университе и библиотеке, слушао чувене научнике, видео, једном речи, прави културни живот. Тада му је тек јасво било колико је бедан његов народ ирема другим срећним народима. Према Немцима, Французима и Енглезнма, Срби су готово варвари. То га је до срца заболело. Тада се у њему оснажила жеља да уради штогод за свој народ, те да га избави из мрака незнања. Тада се оп одлучио да буде просветитељ свога народа, и то га је пагнало да иише и штампа за народ поучне књиге. За просветптељски носао Досптеј се био озбиљно спремио. Пре него што је почео да гшше, он је путовао много, вндео много земаља и народа, много слушао и гледао и нрочнтао врло много књпга. Почео ја да нише кад је навршио трпдесет н осам година. То је доба, како он каже, када крв у човека „почнње утољаватп се и умиривати“, и када разум постаје потпуни господар осећаја. Тек кад се наоружао дубоким знањем и свестраним искуством, он жели после себе штогод оставити чиме he се његов парод користити. Због тога се Доситеј у својим књигама јавља као мудар човек, који уме да мисли, уме да говорп и да иоучава, јавља се као саветппк и учитељ чији се сваки савет радо прнмао и свака поука радо слушали. Он не жели да ствара нешто ново, оригинално. Он се с успехом труди да из многих и разноврсних књига, па разнпм језицима и од различитих писаца — од Омира до његова доба — изабере оно што је од сталне, вечите, вредности, несумњиве истине које су пајумпији људи у току векова иронашли и утврдпли. И његове су књиге иуне таквих, сталних, истпна, мудростп које су се од вајкада преносиле с колена на колено и које he свој живот наставити и у недогледној будућностп. На једном месту он вели: „Ваља се мало и усудпти п иочетп мислити како ће људи на сто година после нас мислити". II доиста, он ]е пре