Дело

ј) б .1 0 ()6 онда хуманнтет, медиципа, живопнс? Науке, вештппе и узвишена осећања тпх убнца подсећају ме на сланину из јеДпе анегдоте. Два разбојника убпли у шумн просјака, почелп да деле његово одело и у торби нашли парче слапнне. „Тамап згодно, — рече једаи — дај да се ирихватимо“. — „Шта говориш, од куд можемо?“ — ужаснуо се други. — „Зар си заборавно да је среда?“ II не хтедоше јести. Ти људи, који су заклали човека, изишли су пз шуме суверењем да су нспосницн. Тако н овп, који су куппли женскиње, нду и мисле сад да су уметницп и ученн људн“... — Чујте, ви! — рече он срдито и оштро. — Зашто долазнте у ове куће? Је ли могућно, је лп могућно, да не разумете како је то страшно? Ваша меднципа говори да свака од тнх женскнх умире пре времепа, од туберкулозе или чега другог; уметности говоре да морално умиру још рапије. Свака од њих у.мире зато што у свом веку ирима средњим бројем рецимо пет стотина људп. Сваку убнја пет стотина људи. У броју тих пет стотина — и ви сте! Сад, ако ви обојица за цео свој жпвот долазпте у ово и друга слична места по две стотипе педесет пута, онда значи на обојицу вас долази по једна убпјена жена! Зар то није разумљиво? Зар пије ужасно? Убити на два, три, на пет начпна једну глупу, гладну женску! Ах, зар то пије ужасно, Боже мој? — Знао сам да ће се тиме свршити! — рече уметник, мрштећи се. — Нпје требало да се везујемо с тим лудаком и глупаном! Мислиш ли ти да сад у глави имаш велике мисли, идеје? Не, ђаво би знао шта је, али идеје нису! Ти сад гледаш на мене са мржњом и одвратношћу, а по моме мишљењу боље ја да начиниш још двадесет таквих кућа, него тако да гледаш. У томе твом погледу има внше порока, него у целом сокаку ! Хајдемо, Владо, а њега нека ђаво носи! Луда, глупан и више ништа... — Ми људи убијамо узајамно један другог — рече медицинар. — То је, разуме се, нечасно, — али философијом ту нећеш помоћи. Збогом! На Трубном Тргу пријатељи се опростише и разиђоше. Оставши сам, Васиљев поче брзо да хода по булевару. Њега је било страх од помрчине, страх од снега, који је пахуљпцама сипао на земљу, као да је хтео да заспе цео свет; било га је страх светлости фењера, који су бледо светлуцали кроз снежне