Дело

ћ А Ć Т f rt 6d — Наш!Јеси ли се накресао, брате? Аха, брате! Ништа, ништа, лумпуј! Терај! Не губи наде, чико. Он ухвати Васиљева за рамена, притисну му на образе мокре, хладне бркове, затим иоклизну, посрну и махнувши ру* кама, викну: — Држи се! Не иадај! И засмејавши се, потрча да стигне своје другове. Кроз впку се чуо уметников глас: — Ви не смете да тучете женске! Ја вам не допуштам, нека вас ђаво носи! Зликовци једни! На вратима се указа медицинар. Он загледа свуд унаоколо и опазивши Васиљева, рече узбуђено: — Зар си ти овде? Чујеш, са Јегором се, Бога ми, не може никуд ићи. Не разумем какав је то човек. Начинио скандал! Чујеш ли? Јегоре! — викну кроз врата: — Јегоре! — Ја вам нећу допустити да бијете женске! — одјекну одозго уметников глас. Нешто тешко и крунно појури одозго но стененнцама. То је сликар, као дењак, летео доле. Нема сумње, избацили су га. Он се подиже са земље, отресе капу и љутито попрети горе песницом и викну: — Подлаци! Крвопије! Живодери! -Ја не дам да бијете! Да бијете слабу, пијану женску! Ах, ви... — Јегоре!... Јегоре!... ноче да га моли медицинар. Дајем ти часну реч, да више никад нећу ићи с тобом. Часну реч! Уметник се мало по мало умири и пријатељи пођоше кући. — И нехотице обали тужној... — запева медицинар мене привлачн незнана сила!.. — Ево и млина, ево и млина... — растеже мало после уметник. — Разрушен стоји... Ала сипа снег, пресвета мајко! Гришка, зашто си отишао ? Страшљивац си ти, жена и ништа друго ! Васиљев је ишао за пријатељима н мислио: „Једно од двога јесте: или нам се само чини да је проституција зло, и ми увеличавамо, или, ако је ироституцпја заиста такво зло, како се узима, онда су и ови моји мили прпјатељи власници робова, насилници и убпце, као и они становници Сирије и Каира, које сликају у „Њиви“. Онн сад певају, смеју се, паметно расуђују, а зар нису малочас експлоатисали глад, незнање и глупост? Јесу — ја сам био сведок. Зашта им је Дело, 58. књ.