Дело

104 Д Е Л 0 зонођења. 11a његов ирерано развијенн таленат гледалн су као на ираво чудо. Нарочито бн допадање нзазивао, кад бп уз виолончело запевао какву италпјанску песму. Доцније у Нталијн он је веома брзо освојно аристократски свет, са којим бп био дошао у контакт. Свугде је ou нленио женска срца. Свугде су га радо иризивали п на све стране су тражнли његово друштво. Ннједне свечаности ннје смело битп без њега; на баловпма са маскама све бн даме биле заљубљепе у њега. Његовн фламански другови осећали су, у томе иогледу, ировалу, која пх је од њега раздвајала. Уметност ван Дајка је у потпуноме складу са његовим жнвотом. Као што се он у животу показује као фини, блазиранп светски човек, тако и у његовој уметности провејава извесна разпеженост и чулност, која не троши мпого перава. Поред Рубенса п својих фламанских другова он изгледа као човек друге расе, којп је случајно залутао у један сасвим другп свет. Он изгледа веома нежан поред ових пунокрвних, сочних фнгура, чија су тела набујала снагом и здрављем. Пстина је, да је он у почетку ишао потпуно за својим велнким учитељем. Рубенс је тада био пдеал младих сликара. Чезнуло се за тим, да се створе слике, које ће наличити Рубенсовим бесмртнпм творевинама. Слике ваа Дајкове из првих година његова рада мучно би се могле разликоватн од слика Рубенсовпх. Ну вап Да.јк је врло брзо осетио, да се налазп у лажној улози. Његова природа и његов темпераменат упућпвали су га на другу страну. За сликара фигура, у којима избија на видик горостасна снага и бујно здравље, не беше он ство рен. Деликатни и нежни човек нађе се брзо на иравоме путу. Ослободивши се тешких форама Рубенсових и његових боја, он постаде сликар деликатних и нежних фигура. Рубенс је волео иредставе, у којима је реч о огњу страстп и о жару борбе. Једне су му слике апотеоза чулности, у другима се оцртава дивља борба људи, животиња и ириродних елемената. Све се испољава у бурним покретима, необузданим и грубим. Ван Дајк зна само за нежна бића, углађена и отмена. Страст је без жара; бол се подноси са тихом резигнацијом. Одстрањен је сваки покрет, који не би био у складу са салонском елеганцијом. II док Рубенс слика вашаре са његовим метежем и жагором, са сељацима и сељанкама, дотле.ван Дајк зна само за атмосферу једнога салона. Сурово, грубо, неугла-