Дело

МОЈА ВЈЕРА 9 Све, што ти је доиста нотребито, достигнеш молећ у муку п у отајности; све је од Христа обећано овој молитви; по њој човјек постаје удионик моћи и јакости Божије. 5. Не молн се у црквама по Христову науку; црковне молитве немају својства Псусове молитве. У црковној молигви нема наравности, јер се у цркви прије мисли и нремишља што се има у Бога молитвом питатп. За то се ондје не моли просто и по духу, него по свештеничкој вољи и књизи. Мене оне молитве нијесу ноправљале, нијесу ме потицале на побожност; него су ми биле неповољне, тешке, досадне; оне су ме штетиле. Оно што ме је имало Богу ближити и у њему хранпти, таман ме је оно од Бога одалечивало н мржњом напуњало. Црковне су молитве нрава неприлика, а можда су н хула на Бога. Оне душама нпјесу јело, нпјесу жнвот, не вапај, не напор душе, која хоће да се отме јадима, гријесима, и обуче правдом, красотом и свјетлошћу. Оне црковне молитве унпсане, чптане, пјевапе, нијесу духовна преонуност, него обредна, студена, мртва, обичај. Оне пијесу уздах, глас, што продире из срца, него су зијев што фратрима и поновима излази из уста. Не моле цркве Исусовијем начином; нигда се није чуло да је какав пророк молио у цркви у Јерусалиму. На је и о самоме Псусу уписано да би дању учпо народ у цркви, а ноћу би излазио на гору да се ондје моли. Ријетко се у цркви пађе човјек истинпто побожан и духован, којп стално моли п молитвом се чистп, краси и јачи. У ц р к в и. i. Црква би имала бити народна учиона; једино би се у њој имало нроновиједати Јеванђеље. Исусу учење бпјаше једпнп посао; учећи народ он прође свој живот на земљи. Он је хранио душе својијем божанственијем мислима и осећајима. Стоји уписано да он једном „видје народ многи, и да му се сажали, јер бијаху као овце без пастпра; и поче их учити много“. (Марк. VI. 34). Он би учењем својега срца. своје љубави, будпо душе, да се оевијесте, да изађу из својега мртвила, п чују да су божанствене.