Дело

X Р 0 Н И К А 133 да је тачна она изрека: ,,S u r с е 11 е d u г е t е r r е о u n о u s s o m m e s, i 1 f a u t e t r e o u m a r t e a u o u e n c 1 u m e“. Ca оваким идејама почео je кнез Било да води политику Немачке Царевине, тежећи да тој политици да карактер светске нолитике, другим речима, да нстакне Немачку у први ред приликом решавања свих међународних питања. Ова тежња Немачке, у вези са наглим увећањем немачке флоте, учинила је, да су се остале силе почеле придружпвати једна другој, слутећи као инстинктивно, да им заједнички прети опасност од Немачке. Тако је у пролеће 1904 год. остварен споразум између Еаглеске и Француске, споразум који још и данас игра главеу улогу у међународним односима Даља серија споразума давала је утисак, да се хоће Немачка да усами и ослаби, и да би се иарирала та политика н одржала иревласт Немачке Царевине, изабрано је, по мишљењу Тарднјевом, мароканско питање. Познато је, како је Немачка тражила, да се мароканско питање на међународној конференцији расправи икакоје Делкасе пао услед тог захтева, који он није хтео да прими. Његов последник Рувије примио је конференцију, која се 1906 год. у Алжезирасу држала и на којој је дипломатску победу однела Француска. Немачкаје претрпела пораз, ио Тардијеу, зато, шго њена мароканска политика није имала реалне садржине, што је она била само израз једне жеље за испољавањем немачке надмоћности. Овако мишљење о немачкој мароканској политици несумњиво је једнострано, ма да је Tardieu иначе врло објективан и непристрасан у оцени политичких догађаја. Спољна политика једне државе одговара и по свом правцу и но својој интепзивности материјалној снази те државе. То је једна пужност, а не случајност и последица нечпје воље и расноложења. Коме је познат онај огромни развитак Немачке Царевине последњих година, тај мора са свим друкчије да цени улогу Немачке у међународним односима. Наглим множењем становништва, подизањем народног благостања унапређењем индустрије и трговине, ширењем културнпх установа и сређивањем друштвених односа, Немачка Царевпна се подигла на такав степен, да мора импоновати. Природна последица тог развитка јесте онај моћнн утицај, који Немачка има у светској политици. Та немачка политика не води се пз неког самољубља, као што се то често погрешно мисли, већ из стварне потребе. Интереси Немачке Царевине пренети су са европског копна на цео свет и зато је са свим разумљива тежња Немачке, да у заузимању Марока до-