Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАфИЈА 145 књизи употребљена за бележење гласова, па се онда прелази на само излагање осам типова језичких. То су ови језици: кинески, гренладски, субија (на горњој Замбези у Јужној Африци), турски или османлиски, самоански, арабиски (египатско-арабиски свакидашњи, говорни језик) и георгиски. На крају књиге је „поглед уназад“, где се на завршетку вели, да се у овој књижици није могло улазити у ноједине различности, али и без тога мора да је читаоцу јасно, „да су језици још пешто друго а не само средство за споразумевање, да они духу мећу окове и да му могу помоћи, да смело узлеће“; ua како у основи људи сами себи стварају језик, мора бити јасно и то, „да сваки језик даје сведочанство о духу оних, од којих потиче, да се духовна особеност свакога народа открива у његову говору, и ако не сасвим а оно ипак већим делом. Ширење тога погледа је сврха овој књизи“. Код сваког од наведених језика разлажу се најпре његове особине. Тако на пр. код кинескога се најпре истиче, да су речи велпком већнном од једнога слога и да се однос исказује понајпре одређеним редом речи, па тек онда домецима; говори се о реду речи, о оскудици у назначењу односа, о изузецпма од једносложности, о суфиксима, о привидној повреди нринципа изоновења, о групама речи, о привидним граматпчким помоћним речма. За овим код сваког језика долази по један пример у оригиналу (прнчица) са т. зв. интерлинеарним преводом на немачки и слободним преводом. Свима језицима није дато подједнако простора; најопширније обраћен је језик субија. Примери су занимљиви, књига се може лепо читати; али се читаоцу увек намеће питање, нарочито код мање познатих и научно довољно непроучених језика, да ли је све то баш тако поуздано. У једном немачком листу1 приказ ове књижице умесно је завршен речма: „Па и ако се можда не можемо уверити, да баш ових осам типова и никоје друге треба разликовати у језичкој творевини, ипак књигу нећемо иустити из руку без многостручне особене поуке и са високим поштовањем наспрам тако нрострапога знања код писца, која је умро у најбољим годинама живота“. Док обе Финкове књижице имају задаћу, да ширем кругу читалаца помогну у његовој жудњи за научним сазнањем, дотле 55 Blatter fiir das Gymnasialschulwesen, св. I и II за 1911, стр. 50. Дело, 59. књ. 10