Дело

152 Д Е Л 0 манастпр Убожац. ком је он толико ревновао ирплагањем књпга и руконпса?“ („Коло“, 1890, стр. 52 п 53). Руварац ппје дожпвео одговор па ово своје нптање, већ је тек сада иошло за руком Новаковпћу теје иронашао, бар прнблпжно, место манастпра Убошца п „Агглове Тоиолнпце". Полазећп од оправдане претпоставке да се патрпјарх Пајспје, којп се много бавпо свпма српскпм црквама, нарочпто пнтересовао за цркве свога роднога краја, а он је био пз Јањева, пзмеђу Гњплана п Прпштпне, Новаковић је пзвео закључак да манастпр Убожац мора свакојако бити у његову родном крају, па га је у том крају тражпо. Књпга „Путне белешке uo Старој Србијп 1871—1898 Тодора П. Станковића. Ниш 1810“, помогла му је да нађе сва места која се у споменпцпма спомињу у везп са именом манастира Убошца, па и место тог манастира, у околпни Новог Брда. Потом Новаковић додаје неколике податке о самоме Новом Брау, Скопљу п Јањеву. Петаје расправа „Ппво у Србији XIII и XIV века. Прилог к објашњењу старих српских споменика", од Стојана Новаковпћа (стр. 156—166). Новаковпћ је у неколиким српскпм споменицима нашао да се говори о „сладу“ п „хмељу“, што се употребљавало за снрављање пива, па је извео закључак да се и код нас у средњем веку справљало пиво и то као домаћа производња. Као остатке справљања пива, Новаковић сматра справљање пића „аловина", које је д-р Сима Тројановић нашао у пиротском округу (С. Тројановић, Старпнска јела и пића, стр. 117). То исто пиће спомиње и Влад. Николпћ („Из Лужнице и Нишаве“. Срп. Етногр. Збореик, књ. XVI) под именом „олавина"* Речи „аловина“ и „олавина“ су исто што и „олдЛ и „оловпна“ у старословонскпм споменицима, које значе „јако алкохолно ниће од чега другог осим грожђа“. — Потом Новаковпћ налази да со рочн „слад“ и „хмељ“ налазе у свима словенским језпцпма и да је тако исто начин справлЈања слада и хмеља скоро исти код осталих Словена као и справљање „аловпне“ или „олавине" у пиротском округу, па изводи закључак да је то пиће справљано код свију Словена, па и код Срба пре него што су дошлп у данашње крајеве где успева винова лоза, и да је справљање тог пића од жита (пива) постојало код Срба и у средњем веку. Колико нам је познато Новаковпћ је овом својом расправом први обратио пажњу на ту грану производње у средњевековној Србији, те је тиме познавање привредног живога cpuског у то доба обогатио једним новим и занимљивим фактом. Шеста је расправа у овој књизи „Гласа“ — „Тројанци и Аријевци. Прилози преисторпји и палеоетнологији Мале Азије, Егеје и Балканског Полуострва", од д-ра Ника Жупанића (стр. 167—290) У овој се расправи третира питање о пореклу Тројанаца и о њиховој етнолошкој вези са upeиеторијским народима у земљама око Јегејскога мора. Писац изводи, као један од главних закључака, да стари Тројанци нису Аријевци („Индојевропљани“ пли „Индогермани"). Расправа ова има пуно занимљивих констатовања п написана је темељно и са озбиљним познавањем метода за етнолошко испитивање. Д-р Владан Ђорђевић: Европа и Балкан. — Д-р Владан Ђорђевић, најпре лекар па дипломата, министар неколико министарских ресора у Србији п једно подуже време и председник министарства, писац многих књига из лепе књижевности, меди-