Дело

МОЈА ВЈЕРА 13 знам да сам и онда жнво ocjehao своју особност и опрезно гледао слободу своје памети. Човјек, што овако ocjeha, неће, не може ни за шта прегорјетп своју памет, вољу и савјесг; а таман ово хоће римска црква. Био тежак, био краљ, она хоће да свак снизи и уништи своју особност да њој угоди, да се њој подложи, да се она изнад свакога самовласно, самосилно подигне. Ни особама ни народнма није ништа толико шкодно, отровно, смртно колико римска црква, јер она хоће да краљује над мртвима. 3. Зашто пођох у црковњаке? На нека упитања није могуће одговорити, што свеђ, а нада све за младости, не предмећемо својијем дјелима и нредузећима јаснијех, уредннјех сврха. Ни узроци, који нас за онога доба потпчу и воде на дјела, нијесу нам сви јасни и докучљиви. Може се ријети да онда човјек више случајно дјелује него разумно. Пођох у црковњаке дијеге, младићак без знања и без искуства. Оваки онамо иду, што се постар и искушан човјек ријетко запопи, или пође у фратре. Онамо иду они што још не разборе нити мјере својијех наума и корака. Да оваки онамо не би ношли, ко би други пошао? Да не би било овакијх, нестало бп и цркава и самостана. Ово је најкрепчији доказ да у дну, у темељу римске цркве стоји неискуство, слјепоћа, ненаравност. Ово би свакому другоме заводу и устроју била смрт, а цркви је рнмској јакост, како је распадљивост храна и живог црвима. Ваља нам исповиђети да је још веома безумно и лошаво ово земаљско људство. 4. Многи се одопијех што несвијесно пођу у црковњаке, обикну своме јадноме бићу, као што се птица обикне кавезу, и ондЈе остану до смрти; они своје ненаравно стање претворе у наравно. Ако не свуку са себе црнијех хаљпна ноћи и не побјегну из тмастпјех стана, није то да их није воља, него немају срчаности или начина. Многи се пусте у оному стању, изгубе живахност своје душе како птица, у дугу затвору, изгуби јакост и лаганост својих крила.