Дело

МОЈА ВЈЕГА 1 69 ти не да ништа, говори ти, заповиједа ти да не мислнш, да не разложиш, јер је доста да он за свакога мисјш п разложи. Све је пана у римској цркви; оп је црква, и где нема њега нема ни римске цркве. Овако о некоме човјеку говори аиостол Павле: „Човјек гријеха, син погибли, противник који се подиже више свега, што се зове Бог, тако да сједи у цркви Божијој као Бог показујући себе да је Бог“. (С о л. д р у г. II. 3, 4). А да није ово римпапа? Менп се чини да је ово таман он. Ну био когод био, њега ће Христос убити духом своје свемогуће ријечи. Ја говорим римској цркви, и свакој иној цркви, оно што већ други рече: „Гдје се находи Христов дух, ондје је црква; гдје нема онога духа, ондје нема до костура и до камења“. 3. Да ти угодиш цркви и црковњацима, ваља ти се, како рекох, бацити пагш под ноге; ти му доље из праха, пз гнусобе своје потиштености имаш обећати да нећеш гледати својијем очима, да нећеш слушати својијем ушима, нити ћеш мпслити својом памећу, ни разложити својијем разумом. Имаш му доље под ногама обећати да ћеш само, једпно вјеровати оно што њему узбуде по вољи да вјерујеш; умиљено и заклетвом имаш њему обећати да нигда ништа пећеш ни испитивати, пи иросуђнвати, јер то никако не иде нп свештеника нн вјерника римске цркве. Ако до тебе има доћи Божија милост, она ће ти једипо доћи иреко папинијех рука, јер и Бог зависи о папн. Овако је у римској цркви, овако је у римскоме богословју. Ово је врх, ово је цвијет најгорега самосиља, којему су подножје, темељ, сви други мањи зулуми, гнусна и грдна љага па образу људскога народа. Да узбудеш добар и угодан свештеник, ваља да ти скипеш са своје главе дивни, свети вијенац слободе Божијех синова, и да га бискупима и папи бациш нод ноге, да га руже и плешу. Баља да се овакијем светогрђем ти осрамотиш да те номилује и благослови папина рука. 4. Ја се не могах никако нодложити овакоме насиљу; овако се грдно и срамотно ја не могах поништити. У мени се душа