Дело

168 л к л о Пскуство меин отвори очи; ouo ми просвпјетли памег да увидим н схватим да је убитачна слободп, духу, римска црква, јер је у њој све иенаравно и иротнвио Христову јеванђељу. Што се xohe да будеш угодан свештеник? 1. Да тп мирно н успјешпо наставаш у црковноме реду, треба ти да се посве одречеш себе; тп немаш бити свој него туђ. Псус рече: „Ако ко хоће за мпом ићи, пека се одрече себе, н узме крст свој и нде за мном“. Ово себи безочио прпсвоји римска црква и њеп напа, као да су они Христос, и као да но њима душе улазе у жпвот вјечни, то јест у нотпуну савјест и слободу своје божанствене особности. Хрпстос зове уморене, натоварене да иду к њему, али их не зове да их сужње усвоји, пего да их одмори; оп хоће да опн пођу к њему слободпом љубављу, а не на сплу. Па се не одричу себе, како лажно говоре богослови, оии што иду за Христом. Ко иде за Христом, господски п величанствено носећи бреме својијех патња, не одриче се своје особностн, своје naпамети, својега разума и своје слободе, него се једино он одриче својега живинства, да у њему духовни човјек буде боље, жпвахније и јаче растјети. Римска црква и њен папа хоће друкчије, они хоће да се ти нотпуно, посве себе одречеш и њима слијепачки подложиш. Христос хоће да будеш жив и слободан Божији син, а они те хоће својијем несавјестнпјем робом. Знај ово, народе! 2. Нетом те црква обуче својом 'одјећом, ти се у онај исти час оћутпш обучен и прожет страхом; више немаш живјетп ни но Богу ни по нарави, него по паниној озорној вољи. Ваља да ти папи бациш под ноге своју памет, свој разум, своју слободу, све диЕне каквоће којима те Бог обдари, јер је у цркви и свуда напа једини твој Бог. Оно што од тебе неће твој створац, хоће папа. Давши ти Бог очи, рече ти: „Гледај!...“ А папа, који ти не да очију, говори ти: „Не гледај, ја боље видим него ти, него вас људски народ; ја гледам за тебе п за свакога“. Давши ти Бог памет, разум, рече ти: „Мисли, разложи!...“ А паиа, који