Дело

МОЈЛ ВЈЕРЛ 167 изгуби. Још и сад — кад у духу прегледам ону иропаст, из Koje чудповато изиђох — осјећам ондашње своје биће, и сад осјећам да онда бејах непријатан, мрзак и самоме себи. Осјећајући да сам црковњак и видећи ме обучена како се људи ue облаче, нпјесам се више човјеком сматрао; мени се чпнило да сам нешто не људско, нешто не.чаравно изметнуто из друштва. Бејах нопут утопљеника. Брате мој, можеш ли ти мене разумјетп? Ко путује, или крајем броди, мило м.у је гледатн онамо пут цркава и самостана што се бијеле у гранату и високу дубљу. Ако је путник огорчена срца, радо он жели она красна мјеста, што му се чини, што он мисли да су оно становп љубави и мира. Ах, није овако!... Није овако, јер они што ондје станују немају ни љубави ни мира. Оно су састанпшта изгубљенијех душа; пренаглост и несрећа ондје многе упропасти и погуби. Путнпче, моли за њих, али не идп к њима! Ово што слободно ја нриповиједам могли би исто приновиједати и сви они што су били и што се још иаходе у црковноме сталежу; они би моглн посвједочити да ја иричам истипу. Али многи воле мучати; неће да се изусте, што више пазе на свијет него на истину и своје особито достојанство. Ријетко се нађе човјек што гледа у дубипе своје душе, гдје нема нн ноћи нп лажи; мало је људи што истином и правдом часте у себи својега Оца небескога. 3. Нигда се пе покајах што у свакој иригоди вјерно пзразих и очитовах своју мисао, и оно што ми се чини да је пстнна. Ја ue затајах своје душе да угодим другому; ја себе пе увриједих овако грдно. Гдје има вјере, нема страха. Од свакога остављен, са слободом на крмилу, доједрих до своје младе старостп; душа ме тјеши и ободрава на граници смрти и вјековјечанства. Боље ми не може бити. Д.уша ми ноћу јавља великијех и божапственијех истина; ја блажено бивам са својом душом. Исто ми је као да бивам с Богом. Неки пророк рече: „Ја сам вјеровао, и за то ћу говорити“. У вјери је вир слободе; од велике вјере велпка слобода. Гдје нема вјере, ондје су тмине и вериге. Сама вјера изводи човјека из тјелесне и свјетовне ограничености, и уводи га у Божију неизмјерност.