Дело

182 Д Е Л 0 А знаш мп такође п — противнике, Како жељно траже ирилнку згодну Да ме ил’ одсгране ил’ утамане. Па сад шта да радим?.. Ја сталпо морам Да хватам све снлетке душмана својих И лукавством тучем лукавство њнхно, Или се за навек одрећи морам Да Руспји служим. Захарин Бог нек те чува! 0 њој ћеш пред Богом да одговараш! Руска је судбнна у твојој руци! Годунов 0, кад би то било! Добро бих знао Шта треба да радим!.. Кад би Цар дао Да управљам земљом бар месец дана. У месецу томе ја бих показ’о Какву силну снагу Русија наша Сакрива у себи! И Цар би сазн’о: Каква је моћ власти када се држи Не казнама грозним већ доброчинством. Ал’ тешко је, оче, то знати само А немоћан — ћутат’! (Столник отвара врата) СтОхЛНИЦ Господар иде! Иван (Улази са писмима у рукама) У Краљевском стану, пише нам Шујски, Глад је изазвала кугу и буну! Краљ је њихов, биће, дошао к себи, Јер из Варшаве ми посланство шаље. Захарин Бог нек здравља даде војводи нашем Кнез-Ивану Шујском.