Дело

СМРТ ИВАНА ГРОЗНОГ 183 Иваи Опсађен одред Заклео се опет и крст целив’о: Не предат’ се — гинут’!... Ал’ ја се падам Да се сусед Стеван одреко жеље Да нам град осваја. Ако баш дође У крајеве гладне са новом војском Капама he нашим истеран бити! (Захарину) Хајде на трг иди, народу јави Да од Господара Краљ мира проси! Захарин Царе Господару, ако л’ посланство Није ради мира?... Иван Мени се чини Да нам твоја милост савете даје? Штета што су мене уместо тебе Понудили круном! Хајд’ иди, старче, И јави на тргу народу моме Да од Господара Краљ мира просп! (Захарин одо) Иван (Годунову) Ствар са послаником енглеским сврших. Страшно је похлапан и несавптљив: Трговачких само он би олакшица, Само олакшица!... Ал’ још не могу С њим говорит’ о том. Зовни га к себи На ручак па о том разговбри мудро. И све што ти каже, јавићеш мени. Годунов 0, велики Царе! Јуче ми рече: Реч одважпу увек ти слушаш радо Кад потече само с искреног срца. И сад ми доиусти да је пред тобом