Дело

1R4 Д Е Л 0 II опет искажем. — Бојим се, Кеглеа Помнслнће можда да врло много Полажеш на савез с Краљицом, па he Постати због тога впше упоран! Не би л’ боље бпло дати му отпуст Без свршеног посла? Ако л’ Краљица, Неочекивано, одржи захтев Увек he јој моћи посланство поћи Са твојнм пристанком. HilaH Друкчије рећи. Теби, бојарине, нпје по вољн Да Иван са моћном Краљицом стуои У рођачке везе? Је л’ тако? Реци! Прозирем те добро. Годтнов 0, Господару, Узалуд је моје лукавство с тобом: Сакрити од тебе не уме нико Мисли. — Господару, тако је, крив сам Пред тобом. Наредн нека ме казне Ал’ саслушај: не ј а, велики Царе, Већ Русија цела не одобрава Нови брак. Сви Руси Царицу воле Вбог добрих јој дела, а понајвише Што је она мати Димитријева, Твога сина, Царе, другонаследног, Који ће нам једном и Царем бити... II за тебе, Царе, и за Царицу Народ свакодневно Богу се моли. А шта ће сад народ, шта л’ духовништво Кад Димитријеву одринеш матер И са иноверком склониш брак нови, Брак осми по реду, мој Господару! Зар не могу рећи: да сва зла редом (А њих, можда, много будућност крије) Ти нанесе земљи? Мој Господару, Казни ме за ово, ал’ ево клечећ'