Дело

Д К Л 0 186 Да предвнднм н то. Ил’... зар га пе гнам? Поступпх к’о жена, као малпшан, Ил’ боље — ко луда!... II ето, то је Путједини, прави, по ком Захарпн Рече ми да пдем. Прн првом кроку Влашћу ми је Царском, ко зидом каквнм, Пресечен!... За добро Руснје целе Царицу нам брапећ', снасавах с њоме Душмане мн старе, родбппу Нагих Која истодобпо, овога часа, Договоре водп о мом смакнућу! Данас бејах спреман да их поштедим — Само да нам земљу Цар не потреса. А гле, какав исход!... Лако је теби Ићи правим путем, Никита стари, Јер пред тобом нема пикаквог циља! Ти мирно и тихо гледаш у сети Овај свет крај себе! Ко зимње супце Које земљи сија ал’ је не згрева II ти се чист крећеш смирају своме! Моја душа рада и Оорбе тражи, Јер олако ја се ни с чим не мирим! Гледаћу лом, казне и самовлашће II у свом величју, к‘о светлој ризп, Ја ћу ипак бити и чист и бео! — НА.СТАВИЋЕ СЕ —