Дело

Ј A (мис^ли и утисци) Мјећи. II 1. Наука је тенденциозна (acl usum) али несебична, уметност нетенденциозна а себична. 2. Све се чини из бојазни од досаде. 3. Поштујемо људе због врлина, волимо због њихових порока. 4. Живот нити има нити нема смисла. Смисао није ништа стварно. То је конвенција. Смисао је за слабе мозгове изнађено помоћно средство, да би се умели оријентисати. 5. Будућност је материјал од кога ћемо да створимо прошлост. И зато сву садашњост посвећујемо да би нам та будућа ирошлост била што лепша. 6. „Волим Бога што ме је створио“, учи катехизис. Оп базира све на егоизму. Што нијерекао: „Волим себе, јер ме је створио Бог“. 7. Сувише сте ви сигурни са том сумњом. Сумњајмо и у сумњу! Шта знамо ми! Можда знамо више но што нам се чини. 8. Крај долази само ако мислимо на њега. Јер ако нисмо на то мислили, то за нас још није крај. Крај је вештачки створени појам до кога се долази размишљањем. 9. Ми ценимо људе по ономе што се и како се њима допада. Маса пак оно. Дакле, ми људе по стварима ценимо, маса ствари по људима. 10. Маса само тада има право кад признаје да нема право. То је тај једини пут кад је и она у праву.