Дело

ISS Д E Л 0 редбама осннвача нашег Унпверзитета.1 Узроцн којн су довелн дотле да Зоологија, у поређењу са частп достојном старошћу нашег упиверзитета, тако доцкан дође до речн, делимнчно су, свакојако, сасвпм случајнп н условљени разеолнким факторима које собом доносн мпогостручпп академски живот, а делимично имају п дубљих разлога и стоје у вези са исторпјским развићем зоологпје. Иије још ни једно столеће прошло откако је студија о животињама достнгла степен самосталне дисцпплнне у наставном нлану немачких универзитета.2 Отада је требало да нрође доста времена, док се млада наука могла одомаћити норед својнх старијих сестара и док се, као ове, развила до силе која има утицаја на духовнП живот најширих кругова. Достојанству и карактеру данашњега дана неће, зато, бити неприлично, кадја нокушавам дати слику напредака који су довели до ове промене ноложаја Зоологије у целокупном научном животу. 1 Годпне 1796, још док је университет био у Ландсхуту, иочаствовало је веће проф. Франца ф. Паула Шранка ректорским чином. Онје, поред осталпх научнпх радова, наппсао п неколико пз Зоологије. Такоје иредавао п Зологнју, поред Рударства, Шумарства п, пре свега, Ботанпке; али у првом реду био је ботанпчар, што се впдп из тога шго су већина његових радова ботанпчке садржине, па му је подигнут и споменик у минхенској Ботаничкој Башти као оснпвачу. Његов приснпји однос према Вотаници види се п из тога што је предавања пз Зоологије узео на себе Тидеман, кад је, после сеобе пз Ландсхута, дошао за професора Анатомије п Упоредне Анатомије. 2 Зоологија је на немачкпм универзптетима била различне судбине; она је, као што се види пз претходне напомене, била спајава час са Ботанпком, час са Анатомијом п Физиологијом човека, па чак и са Патолошком анатомијом. На минхенском университету Зоологпја је опет спојена са Ботанпком, кад је Тпдеман отишао. Шранков носледник Шултес дуго је предавао само Ботанику п Природну Историју, а 1816 г., у зимњем семестру, објавно је да ће предавати п Зоологију, али није означио часове, кад ће цредаватп, тако да је, уопште, сумњпво да је то радио. Пошто је универзитет премештен из Ландсхута у Минхен, Зоологију су предавали, неко време, прпватнп доцентп или ванредни професори: прво В а г л е р, а затпм А н д р е а с Вагнер. Вагнер је, 1836 год., постао редован професор и предавао је и Палеонтологију, док су Упоредну Анатомију предавали па медпцинском факултету: прво анатом Делпнгер, а потом из почетка ириватнп доцент, а затим ванредни професор Ердл. Год. 1856 позван је за професора Физиологије и Упоредне Анатомије, на медицински факултет, К. Т. Ф. Зпболд; он је неко време, поред Вагнера, предавао и Зоологију, а после смрти овога (1861 г.) заузео је, поред катедре Упоредне Апатомије па медецинском факултету, п професуру Зоологије на философском факултету. После Зиболдове смрти спојене су у једну професуре Упоредне Анатомије и Зоологије. Од 1827 до