Дело

190 Д Е Л 0 сти којим се одлпкују физичка и хемијска испитпвања. Са овом дубоком променом у њезнном начину исннтивања стоји у везн све већп значај којн је Зоологија стекла у духовном животу новога времена. II тако смо ми сада у стању да формулишемо тему овог предавања одређеннје но што је то у ночетку било, постављајући себп питања: како је Зоологија дошла дотле да каузално тумачи животпњску организацију; која јој средства стоје па расноложењу н којим иутевима иде; и како се мењао иоложај Зоологпје према осталим наукама. Кад се дође дотле да најразноврснпје појаве можемо већ каузално да објашњавамо, опда смо нрви корак у том нравцу учинплн, кад покажемо да у основама дотпчних појава влада једна нарочита законитост. За овај први корак на пољу Зоологнје пмамо да захвалимо томе што смо се у својим истраживањима послужнлн упоредним методом, у смислу да појаве каузално протумачимо. Упоредпа Анатомија и Упоредна Историја Развића (Упоредна Ембриологија) илн, како нх још заједничкпм нменом можемо назвати, упоредна наука о облицима, Морфологија, биле су оне иауке које су дале Аријаднин конац у лабпринту развића животињских облика. На основу врло обимппх упоредних истраживања засноване су реформисане и крптички разрађепе фундаменталне теорије у прошлом столећу. Помињем, на првом месту, Теорију о ћелици; то је најобимнија морфолошка теорија, јер важи не само за животињско већ и за биљно царство. Као што је већини међу вама познато, Теорија о ћелици вели да се сва животињска тела састоје из врло малих организацпоних јединица, ћелица. Ови морфолошки елементи жпвотињског тела јесу ти нарочити носиоци живота; они имају четпри основне животне особине: способност да се хране, да се множе, да осећају и да се активно крећу. Из овога произилази и то да ћелнце могу саме за себе опстати, а на тај начин, опет, могу постојати и једноћелична бића, као што су у животпњском царству протозое или праживотиње. Најзад, истичем још нешто што ће доцније бити од фундаменталног значаја за наше посматрање, на име то: да се свака ћелица састоји из два дела. Први део јесте она загонетна супстанца коју зовемо протоплазмом, јер видимо да се све животне појаве одигравају или у њој или у вези с њом. У протоплазми се налази, као други део, једно округласто телашце, једро, чија стална појава