Дело

192 Д К Л 0 ских н материнских особнпа на дете — и то ми зовемо наслеђем вршп нреко потпуно одређенпх н нарочито органнзованих струкгура које се палазе у једрима п које се у свима бнљкама и жпвотињама јављају са чудесном нравилношћу, а које се зову хромозомпма, ирема њиховој функцији носпоца наследствепих особина. Пошлн смо од клице кад је оилођепа и пратили смо, корак но корак, појаве развића које доводе до иостања новога бића, н виделн смо како се све впшећеличне животиње у главним, основним цртама нонашају подједнако. Из јајета, живим узастопним деобама, постају мпоге мале ћелпце. Ове ћелице уређују се правнлно у листолпке зачетке који се зову клицинп листови. Клнцнни лпстови су примитивни органи ембриона из којпх се издвоје зачеци сталних органа. Чак организми који у низу облика у животињском царству стоје тако далеко један од другог, као човек и тако примитивни слатководни полип, чак и такви организми нонашају се подједнако у једном раном стадијуму у томе што се састоје из два таква клицпна листа: спољашњег клпциног листа, у поље окренутог и који представља кожу ембриона, и унутрашњег клпциног листа, који поставља лумен из кога, доцније, треба да постане црево. Код свих животиња више организације, па даклеи код човека, између ова два примарна клицина листаумеће сејош један трећи слој, средњи клицин лист. У свима овим примерима, о којима сам досад говорио, реч је о правилностима које можемо пратити или кроз највећи део животињског царства, или и кроз цело животињско царство, или — као што је случај са теоријом о ћелици — и кроз цео свет живих бића. Али и свака мања група у животињском царству, свако стабло, свака класа и сваки ред имају и своје нарочите, њима својствене правилности. Објаснићу ово на једном примеру; узимам органе за дисање и крвни прибор кичмењака, јер узајамни однос, у коме стоје ова два прибора један према другом, нарочито ће јасно моћи показати опо јнто је карактеристично у законитости која ту влада. Ви знате, поштовани слушаоцп, да има кичмењака који дпшу на шкрге и кичмењака који дишу на плућа. Као пример за прве наводим рибе код којих дисању служе шкржни листови који се налазе у нарочптим, т. зв. шкржним отворима. Као пример кичмењака што дишу на плућа помињем птице и сисаре. За сваки од ова два начина дисања потребан је један одређен распоред крвног система: за дисање шкргама т. зв.