Дело

КАУЗАЛНО ТУМАЧЕЊЕ ЖИВОТИЊСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ 199 Овај проблем можемо решити само експериментално. Само по себи се разуме да су овде најбољи објекти оне ћелице које живе више или мање независним животом и које се стога могу издвојене проучавати. То су с једне стране једноћеличне животиње, а с друге стране ћелице за множење вишећеличпих животиња. Стога су на овим двема врстама објеката утврђене важне појаве. Поћи ћу од једног основног опита. Кад се један једноћелични организам, па пр. једна Амеба, расече на један део с једром и један без једра, тада оба дела живе: онај с једром стално, а онај без једра више дана или чак недеља. Али, најзад, део без једра проиада, знак да је једно пеопходно иотребно за живот ћелице. Време, за које су у животу оба дела, даје нам могућност да докучимо за које је функције потребно међусобно дејство једра и протоплазме, а за које је појаве довољна сама протоплазма без једра. Испоставило се да су делови без једра надражљиви и да се могу кретати, а да пису у стању да варе храну, да регенеришу изгубљене делове, извесну одређену максималну величину, нити је тачно нити ]е у стању да штогод објаснп. Објашњење можемо добити само онда, кад будемо доказали да у тек подељеној ћелпцп влада извесна равнотежа у деловима која се у току растења постепено нарушава. Деоба нчступа онда, кад је промена у равпотежи достигла извесну меру, као што електрична варница искаче тек опда, кад је достигпут један одређен електричнп напон. У ћеличпој деоби, изгледа, главну улогу пгра размера у величини једра према иротоплазми, релацпја пзмеђу једра u плазме. Ако пођемо од размере у величпни између једра и илазме, створене деобом, дакле од норме јецра н плазме, — онда смо код инфузорија у стању да покажемо да се, јачим растењем протоплазме, ствара песразмера између једра и плазме, т. зв. „напон једра п плазме“ која се несразмера опет изравњава прп деобп. Ако, уз ово, изврше још свој утицај на релацпју пзмеђу једра п иротоплазме тонлота пли каквп другп агенси, онда они морају модификовати п деобну величпну ћелице. — 2) Други један проблем, којп уз први долази, јесте питање: да ли у релацпјп између једра и плазме изражена конституција ћелице, у току животних процеса, може претрпети не само привремене, већ и сталне промене? Да ли овде не долази до промена у конституцији којима можемо објаснпти старење ћелице, па тиме п узрок физиолошке смрти, смрти којој нису узрок спољашњп штетни утицаји, већ коју морамо свести у целпни, или бар навећим делом, на промене које долазе услед старења организма? — 3) Најпосле, можемо као поуздано утврђено сматрати да и сексуално диференцирање стоји у вези са различитим регулирањем размере између једра п протоплазме, у чему је ппак још спорно: да ли овде играју главну улогу квантитативне или квалитативне промене у једру.