Дело

д е1 л d Тефиковица за жепске радове; Пол Слотвински за француски језик; за иредмете: OupTKiih, Светозар Мплојевпћ и ПрвуловнК. Позппје је у овој школи Владимир Карић нредавао цртање, као ђак Вел. Школе. Пптересантпо је да је тај завод, по нредлогу Матићеву, нрвн усвојно Вуков правопнс. Колико сам могао да приберем, међу првим ученицима овога завода бнле су: 1. Перка Матпћева, кћн мппистра нросвете Матпћа (сунруга пок. ђенерала Димнтрија Ђурнћа); 2. Јелена хМатићева, кћп министра просвете Матића (су* пруга нок. пуковнпка Чолак-Антнћа); 3. Јелена Нпколајевпћева, кћи Константина Николајевића, зета кнеза Александра Карађорђевића; 4. Анђа Ненадовићева, кћи Ацике Ненадовића, сестра Ђоке Иенадовпћа; б. Апка Ненадовићева, кћи Младепа Ненадовића (стрељанога) и синовица Љубомира Ненадовића; 6. Софија Овчаревићева, кћи трг. Овчаревића, удата Ивановнћ; 7. Катпца Жујовићева, кћи Младена Жујовића, сестра Јове Жујовића; 8. Драга Лешјанинова, кћи Рајка Лешјапина, министра правде; 9. Милица Спасићева, кћи Стоке Спасића, зета Баталакиног, иозније супруга пуковника Александра Симоновнћа; 10. Ангелина Крајиновићева, позније супруга Јоце Јоваповића, рентијера; 11. Персида Лукавчевићева; 12. Љубица X. Поповићева, кћи Николе X. Поповпћа, бив. касационог судије, позније удата за Милоша Д. Милошевића (Милошића) трг. У то време кад је постао Тефиковичин завод, а можда и нешто раније или позније, поникла су још три завода. Такав је на пример Лапговичин завод, о коме нисам могао никакве податке да нађем, па онда завод г-ђе Смутековице, сестре Ђорђа Смутског, зидара који је 1861 године прешао у српско поданство. Овај Ђорђе Смутски имао је имање на Топчидерском брду, где је сад пивара Ђорђа Вајферта, те се ио његовом имену и данас зове онај крај „Смутековац“.