Дело

ИЗ ITĆTOPITJE ДЕВОЈАЧКИХ СРЕДЊИХ ШКОЛА 207 Завод Смутековичин био је на Зеленом Венцу, гдејесада зграда д-ра Стеве Милосављевића—Бањабака, бив. начелника санитета. А 1863 године отвара приватну школу за више образовање женске деце и пека госпођица Марнја Герије де Хот, која школа није дуго постојала. Кад се већ тако намножило женских виших школа, увидела је и држава да је крајње време да узме у своје руке внше васпптање женске деце, те 17 јуна 1863 године излази закон којим се установљава Виша Женска Школа, који закон 23 септембра 1863 год. Коста Цукић остварује, те се Виша Женска Школа отвара и почињу предавања 1 октобра нсте године. Ова је школа најпре била на Зеленоме Венцу, у кућп пок. Васе Илића (сада г-ђе Милеве Барлов), али већ 1 маја 1864 године, положен је темељ данашњој Вишој Женској Шоли, у коју се идуће школске године школа и преселила. Као прва управитељка ове школе постављена је била „господична Екатерина Ђорђевићева“, са 2000 гроша годишње плате, станом и огревом. Та господична је доцније г-ђа Миловук, којој је тада када је за управитељицу била постављена било 18 година, а која је положила „велики државни испит на одеском универзитету“. Госпођа Миловук је, као што је познато, иензионисана 1 октобра 1893, пошто је навршила пуних тридесет година службе на истом месту. Први наставници ове школе били су: 1. „Г о с п о д и ч н а“ Е в а В е к е ц к а, учитељка женске школе на Врачару. Она је предавала рачуницу и естествену историју с тим да у исто време при обучавању у женскоме раду и другим школским пословима помаже управитељки. (Умрлаје 2 јануара 1873 год. као жена Мих. Росића, чинов. мин. спољних послова). 2. Архимандрит Теодосије (Мраовић), професор богословије. Предавао је науку христијанску. 3. Ђорђе Малетић, директор београдске гимназије. Предавао је краснопис. 4. Владимир Вујнћ, ироф гимназије. Предаваоје србску граматику; 5. Димитриј е Б ал аитски, проф гимназије. Предавао је физичку географију; 6. Петар Рерих, литограф. Предавао цртање;